Отац, професор др Константин Коман, који га је ближе познавао током његовог живота, преносио нам је старчево сведочанство да је надничарење по грчким манастирима било веома тешко и на известан начин понижавајуће за Румуне. Али отац Дионисије није у себи носио ни најмањи траг огорчености или прекора. Напротив, подстицао је Румуне да уче од дарова других народа.

Порука Светог владике Николаја Србима – „нек се свак, ко је српски родољуб, пашти да задобије Царство небеско, којим се једино може задржати царство земаљско на дуже време“. Поводом тога, „уверен да управо 'Царство небеско држи царство земаљско', владика Николај је сматрао да брига о властитој души представља врхунски чин родољубља“.

Пресвета Богородица рекла је преподобном Серафиму о дивејевским сестрама: „Дај им послушање, и оне које буду чувале послушање и мудрост биће са тобом и близу Мене." Видите како је спасење једноставно.

У времену када се путеви често мере успехом и положајем, Црква нас изнова подсећа да је истински пут – пут служења. Тај пут није увек лак нити видљив споља, али је испуњен смислом, јер води ка љубави која се потврђује жртвом. 

Није тешко уочити да се ради о различитим појавним облицима истог устаљеног процеса – покушајима да се Српска православна црква ослаби, било оспоравањем њеног ауторитета, било довођењем у питање њеног континуитета, било кроз врло конкретне покушаје да се задре у њену имовину. А то није ни безазлено ни маргинално.

Гледам и ја своју иконицу која је прошла преко хиљаду таласа мојих унутрашњих бура и још увек остала сува — можда тек са понеком капљом влаге на ивици, од неке давно проливене сузе. И управо је она била та која ми је непрестано упућивала то „ходи“, водећи ме стазом много сигурнијом од свих широких и добро осветљених булевара којима сам корачао тражећи извесност коју никада нисам нашао.

Створени смо за игру јер и Сам Бог воли да се „игра“.