Из штампе је недавно изашла нова књига митрополита ловчанског Гаврила под насловом „Иштите најпре Царство Божије". Издање сабира живу реч архијереја чији су трудови и несебична ревност према мисији и делу наше свете Православне Цркве – како истиче патријарх бугарски Данило – добро познати свим верницима.

О мисији Цркве данас, духовном животу и трагању за Царством Божијим разговарамо са Његовим Високопреосвештенством митрополитом ловчанским Гаврилом.

Ваше Високопреосвештенство, шта Вас је надахнуло да приредите зборник „Иштите најпре Царство Божије"?

– Књига представља зборник проповеди, интервјуа и порука насталих у периоду од 2020. до 2025. године. И раније сам објавио једну књигу сличног садржаја. Оно што се налази у овом издању део је историје и Ловчанске епархије и Бугарске Православне Цркве, па сам желео да све то остане сачувано за будућа поколења. Тим пре што су се у том периоду догодили веома важни догађаји, попут наше борбе током епидемије ковида да храмови не буду затворени. Из књиге се може видети колико је велика била борба Цркве да храмови у Бугарској остану отворени, док су у многим другим земљама били затворени.

У књизи су објављени и интервјуи из којих се види како су буквално покушавали да нас, чланове Светог Синода, приморају да попустимо под притиском и донесемо одлуку о затварању храмова. Ми смо се, међутим, трудили да најпре тражимо Царство Божије, а Господ је благословио да у Бугарској – где је проценат имунизованих био најмањи – и проценат оболелих буде најнижи.

_{Фото: корице књиге митрополита ловчанског Гаврила, извор: bg-patriarshia.bg}

Како Црква може да помогне човеку у савременом, често несигурном свету?

– „И приступивши Исус рече им говорећи: Даде ми се сва власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин" (Мт. 28,18–20). Ми, свештенослужитељи, проповедамо током празничних богослужења и другим приликама, поучавамо људе када нам долазе на исповест, издајемо духовну литературу за одрасле и децу, а у Ловечу смо основали и прву православну општеобразовну школу у Бугарској. Такође, духовник треба да се труди да оно што говори не буде у супротности са његовим личним животом и делима.

Поменули сте кризу током пандемије. Зашто је, по Вашем мишљењу, важно да храмови остану отворени чак и у тешким временима?

– Као што је болеснику потребан добар лекар, тако је и људској души потребан истински Лекар – Господ Исус Христос, Који нарочито дејствује и помаже у светим православним храмовима Својом божанском благодаћу, кроз молитву и Свете Тајне. Најпотпуније се Божија сила пројављује у највећој Тајни – Светој Евхаристији, Телу и Крви Христовој, којима Господ исцељује и телесне и душевне болести људи. Историја је много пута показала да је Господ, када су Му се људи искрено обраћали и молили Га за помоћ током великих несрећа и тешких епидемија, прекидао та искушења.

Да ли је било духовних личности које су на Вас оставиле најдубљи утисак током живота?

– Господ ми је даровао велику благодат да током свог живота познајем и сусрећем истинске духовне старце. Током епидемије ковида надахњивао нас је један истински духовни старац – игуман манастира Параклитос, схиархимандрит Тимотеј из Грчке Православне Цркве.

Шта за Вас данас значи појам „пастирске одговорности"?

– То значи да истински пастир мора бити спреман да жртвује себе ради спасења своје духовне деце и поверене му пастве. „Добри пастир живот свој полаже за овце" (Јн. 10,11). О једном таквом примеру можете читати у књизи, у мојој беседи посвећеној светом Павлину, епископу ноланском.

Шта бисте поручили младим људима који се колебају у својој вери?

– Господ Исус Христос је у Светом Јеванђељу рекао: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако" (Мт. 11,28–30). У почетку, док се човек бори са својом страсном природом, та борба заиста представља својеврсни „јарам". Део те борбе јесу и сумње, страхови и маловерје. Али када почнемо да побеђујемо сами себе, тај јарам постаје благ и доноси покој људским душама. Тако човек постепено долази до истинске срдачне вере, која постаје чврст и непоколебив темељ пред многим тешкоћама и искушењима са којима се сусрећемо у животу.

Са митрополитом ловчанским Гаврилом разговарао Ангел Карадаков.

Извор и фото: bg-patriarshia.bg