Овогодишњи предавачи: Његово Преосвештенство Епископ моравички др Тихон и свештеници – др Оливер Суботић, мр Јован Милановић и Игор Игњатов, испунили су очекивања веома великог броја посетилаца, расветливши Николајев поглед на хришћанску веру, његову бригу за развој и живот младих богослова, однос са великим научником Николом Теслом, као и улогу и значај символа у његовом богословском наслеђу.

  За разлику од претходних година, када је симпосион одржаван у ваљевском Вишем јавном тужилаштву, ове је приређен у Дому Светог Владике Николаја, у порти Манастира Лелић. Предаваче и госте је поздравио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, проглашени су и победници литерарног конкурса „У част Лелићког Златоуста“, док је модератор био протојереј Бранко Чолић, као и претходних година.

Одржан 5. Симпосион у част Светог Николаја у Манастиру Лелић

Прва сесија

   Велика је била радост свих присутних на овогодишњем, Петом симпосиону у част Светог Владике Николаја, сабраних 24. октобра у Дому подигнутом њему у славу у Манастиру Лелић. Да је тако, посведочио је и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, који је на отварању скупа рекао „да се налазимо у здању које је плод заједничког труда свих нас, испуњења завета и жеља наших срца“. Из разних крајева земље похрлили су верници на скуп, испунивши у потпуности салу у којој се одржавао симпосион. Међу многобројним посетиоцима били су Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Јеротеј, градоначелник Ваљева г. Лазар Гојковић и многи други.

   Предавањем на тему „Символ у богословском наслеђу Светог Владике Николаја Охридског и Жичког“, симпосион је отворио протонамесник Игор Игњатов, парох Храма Рођења Светог Јована Крститеља у Новом Саду, истакавши да је Николајев символизам природан, док је протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, рекао да су светитељеве идеје о васпитању омладине једини прави пут у просвети, расветливши при том тему „Брига Светог Владике Николаја за живот и рад црквеног подмлатка“. Након њихових излагања развила се дискусија, а симпосион је водио протојереј Бранко Чолић.

   Поздрављајући све присутне и пожелевши им сваки Божји благослов, Владика ваљевски Исихије је рекао да наши „разговори треба да буду у духу богољубља, честитости и међусобног поштовања“, како нас учи и Лелићки Златоуст. „Позива нас да не скрећемо са светосавског пута, да свој живот меримо према томе колико служимо Христу. Упозоравао нас је да се вратимо Богу, молитви, једни другима, да негујемо аутентичан однос према ближњем и Творцу“, додао је ваљевски архијереј.

   Да смо позвани на дијалог, и да је Николајево дело данас више него актуелно и важно за будуће нараштаје, истакао је први предавач симпосиона, протонамесник Игор Игњатов. За тему „Символ у богословском наслеђу Светог Владике Николаја Охридског и Жичког“, први извор јесте Николајево дело „Символи и сигнали“, али како његова мисао није систематична, већ расута и делимично у другим делима, користио је и та његова дела. Но, пре него што је објаснио улогу символа у делима Светог Николаја, отац Игор је говорио о значају символа у православљу, истакавши да символи нису само теолошки појмови, већ да исказују стварност, али је не исцрпљују, односно морају добити онтолошку димензију. Без учешћа у символу, створено остаје без учешћа у нествореном. „Изражава се као поређење, метафора, алегорија“. Кључ за разумевање материјалне стварности јесте духовна стварност, што је посебно подвукао Свети Владика Николај. „Символ је трајан и појединачан“, истакао је предавач, додавши да је символ битан ради увођења слушалаца у вишу стварност. „Символ код Светог Владике Николаја је увек антрополошки одређен. За њега је човек иконично биће… Потврђује истину Цркве да животиње и биљке, као делови творевине, имају саборни карактер… Тајне хришћанске вере су сувише дубоке за речи, о чему такође говори Свети Владика“, нагласио је отац Игор.

   Символи су значајни за богословље, односно цео свет је символичан. Једна од окосница јесте да он свет сагледава као тајну Христову, као синтезу створеног и нествореног и то је суштина учења о символима. „Символ изражава стварност на чулан начин, али оно што је надчулно. Нама су символи потребни да бисмо ми ушли у заједничарење са стварношћу. Творачком енергијом којом је човек створен, он сведочи о Творцу. Бог нас позива у заједницу, символ је заједница са Богом. Ми употребљавамо свет и користимо свет као дар Божји. Све то треба да нас узводи ка заједници са Богом, то је сотиролошки. Николај увек има на уму спасење човека када пише, његов циљ је Царство Божје, да све дође у заједницу са Богом. Његов символизам је природан“, закључио је отац Игор, сматрајући да је само подстакао тему о символима и да има доста простора за даља истраживања.

   Један од најважнијих сегмената пастирског деловања Светог Владике Николаје јесте његова брига за хришћанску омладину. Томе је пажњу посветио протојереј-ставрофор мр Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, који је говорио на тему: „Брига Светог Владике Николаја за живот и рад црквеног подмлатка“. Његова брига била је како одуховити младе људе, како им усадити тајну дубине православног предања, односно како да стекну свест о врлини. Подвукао је да је Владика Николај дао немерљив допринос васпитању младих богослова, те да се тај допронос дели у три етапе светитељевог живота: школовање у богословији, делање као наставника богословије, а потом и одлазак у Охридско-битољску епархију.

    Почетком 1920. долази велики број Руса у Србију, међу њима и они са завидним богословским образовањем. Први међу њима био је Митрополит Антоније Храповицки, чије идеје је Владика Николај унапредио и применио их на примеру Битољске богословије. „Користио је сваки свој слободан тренутак да дође у школу и буде са богословима, да им прича о књижевности, да их упозна са историјом светске и српске књижевности. То је као метод преузео од Митрополита Антонија Храповицког… Било му је јасно каквим ветровима су изложени млади људи“, истакао је отац Јован, који је за резиме искористио Николајев текст о васпитању хришћанске омладине, у којем критикује западни индивидуализам, а хвали добровољну послушност. „Битно је да разумемо да Свети Николај и нама даје решење за васпитање омладине у ХХI веку. Васпитање почива на врлини, али на врлини у Христу… Свети Владика затим говори и о превазилажењу индивидуализма у корист заједнице. Не треба некоме да објаснимо зашто треба да буде добар, него треба заједно да будемо добри. И треће, на чему Свети Владика Николај инсистира, јесте да имамо свест о другом… А ништа од свега реченог не бива без молитве. Ови елементи су у свести бриге Светог Владике Николаја, а применљиви су и данас у просвети и васпитању“, апострофирао је отац Јован, закључивши да нас Владика Николај обавезује на целовит приступ васпитању хришћанске омладине.

   Након излагања свештеника Игора Игњатова и мр Јована Милановића развила се дискусија, којом су проширена и надограђена њихова предавања.

Извор, фото: Епархија ваљевска