У присуству васељенског патријарха Вартоломеја I и архиепископа атинског и све Грчке Јеронима, бивши потпредседник Владе Грчке и професор емеритус уставног права Правног факултета Аристотеловог универзитета у Солуну Евангелос Венизелос проглашен је за почасног доктора Правног факултета и Одељења за социјалну теологију и религиологију Богословског факултета Националног и Каподистријског универзитета у Атини.

Свечаност је одржана у среду, 6. маја 2026. године, у Великој сали Националног и Каподистријског универзитета у Атини.

Поздравно слово одржао је ректор Универзитета, професор Герасимос Сијасос, који је истакао да је Евангелос Венизелос „једна од најутицајнијих личности грчке академске заједнице“, нагласивши да је његов научни и ауторски рад „пресудно утицао на правнике из области уставног права“, али и на шири јавни живот Грчке.

Ректор је посебно указао на ширину научног опуса одликованог, који обухвата више од 300 научних студија, 13 монографија, бројне збирке радова и уџбенике, нагласивши да се његов научни интерес простире и на области политике, економије, теологије и културе.

„Данас две школе првог и највећег универзитета хеленизма одају почаст Евангелосу Венизелосу не због његове политичке каријере, већ због његовог врхунског научног пута и несумњивог доприноса правној науци и јавном образовању“, истакао је Сијасос.

Представљање дела и личности одликованог приредили су професор Правног факултета Спиридон Влахопулос и председница Одељења за социјалну теологију и религиологију, професорка Кирки Кефалеа.

Током свечаног чина прочитани су текстови одлука Правног и Богословског факултета, као и докторска диплома, док су декани Константинос Христодулу и Емануил Карагеоргудис свечано оденули Венизелоса у универзитетску тогу. Након тога уручена му је и почасна медаља Универзитета.

Свечаност је окончана предавањем Евангелоса Венизелоса под насловом „Вештачка интелигенција као изазов за суверенитет, конституционализам и политичку теологију“, у којем је говорио о савременим изазовима које развој вештачке интелигенције поставља пред државе, демократију и правни поредак.

Он је упозорио да велике технолошке компаније постепено задобијају обележја „квази-суверенитета“, нагласивши да комбинација дигиталног суверенитета, контроле над подацима и вештачке интелигенције поприма карактеристике „политичке теологије“.

„Под притиском вештачке интелигенције одвија се прелаз од политичке теологије суверенитета ка политичкој теологији свезнања“, истакао је Венизелос, указавши на огромну моћ коју технолошке корпорације стичу захваљујући контроли над великим количинама података и развоју система предиктивне анализе.

Он је такође упозорио да либерална и уставна демократија мора заштитити саму себе од „неконтролисаних, злоупотребљених и противправних примена вештачке интелигенције“, јер у супротном ни технолошка доминација Запада неће имати суштински значај.

„Грчка мора као држава, као научна заједница и као грађанско друштво бити свесна опасности и изазова које доноси нова технолошка епоха“, поручио је Венизелос.

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Приредила редакција портала "Живот Цркве"