Жарко Видовић је био писац особеног осећања света. Оно се преламало кроз начин његовог писања: и као стил, и као тема. Био је од оних тумача који су – по тачној речи Николаја Берђајева – настојали да напоредо са тумачењем уметничког дела изнесу и сопствени поглед на свет. Премда је у начелу двострукост интерпретативног становишта прирођена херменеутичкој ситуацији, ипак постоје тумачи код којих је наглашеније лично виђење ствари у односу на импулсе које добијају из текстуалних значења.

Оно што, дакле, треба знати, јесте да се Румунија јавља као идеолошки геополитички конструкт западних сила после уније у Ердељском Београду (данас Алба Јулија у Трансилванији) 1700. године (када је српски митрополит признао папу).

Српска Православна Црква јача је од свих њених мрзитеља који су већ духовно поражени, јер нико није ратовао против Бога и Цркве Његове а да је изашао као победник.

Црква није идеолошки завод и не занима се идеолошким завођењима. Као сабор позваних на светост, она чува и спомен свих жртава. То је нешто од чега се не одустаје. О свему осталом потребан је дијалог. И између стручњака, и у јавности, укључујући ту и црквену јавност.

Отац Милорад Средојевић: Била је привилегија и празник срести проту Васу Гајића.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 28. септембра 2025. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару.

Онај који је надахнут истинољубљем и правдољубљем, чак и када је на странпутици, има шансе да, захваљујући Божијој милисти, доспе на прави пут. Стога уместо да ближњега осуђујемо, боље би било да се за њега искрено помолимо. То ће користити и њему и нама и Цркви.