Добро неверовање може у себи имати обележје сумње, али ипак оставља простор и за нешто друго, оставља простор за... смирење! Оно, дакле, не „цементира" човекову вољу, јер на крају преовладава трагање за истином. А познато је да тамо где човек усрдно трага за истином, ту се Истина – Христос открива.

Као ученица мати Ане (Аџић) и њена наследница на игуманском трону, мати Ксенија представља живу спону између духовног наслеђа некадашње игуманије и данашњег сестринства Враћевшнице. Управо ово духовно сабрање и значајан издавачки подухват сведоче да сестринство манастира наставља духовно-просветитељску службу коју је започела њихова духовна мајка, игуманија Ана.

Радикална тврдња православне вере (и класичног хришћанства уопште) јесте да је „тајна“ Царства Божијег сам темељ и смисао онога што је „стварно“, док је оно што видимо и додирујемо пролазно и условљено, лишено било какве коначне стварности.

Ослањајући се на ресурсе и везе „Витезова Колумба”, папа Лав намерава да формира нову архитектуру власти у РКЦ (са циљем да економију и политику Ватикана извуче испод диктата језуита). Да ли ће нови савез моћи да укроти апетите „спољне власти” или папску столицу чека нова спирала разорног унутрашњег рата – показаће скорије време.

У деловању поглавара Константинопољске патријаршије бугарски интелектуалац је издвојио три главне бољке: екуменизам, „фанарски папизам” (покушај успостављања апсолутне власти над васељенском Православном црквом) и елинофилетизам (грчки црквени колонијализам, који се манифестује у погубном уздизању грчког начела у хијерархији и језику).

Отац Георги Калчу је примјер да друштвени активизам треба да се своди на вјери у Васкрслога Господа Исуса Христа, иначе, то ће бити само још једна утопија, земља недођија, кућа сазидана на лошим темељима.

Верник чита своју прошлост – то јест, своју историју – у светлости Божјег присуства у свом животу и Његовог сапутништва са њим; слава Му. У супротном, он сам себе чини слепим за дела Божја.