Ништа толико не потхрањује нашу гордост као заборављање сопствених недостатака и грехова.

Овај светитељ је о књигама говорио следеће: „Одсуство књига доноси свету велику несрећу, јер људи без писане речи остају у тами незнања, попут слепаца који не виде пут ка спасењу. Онај ко штампа књигу сеје семе истине из којег ниче дрво вечнога живота.“

Јер ако останемо само на човекоугађању, онда сами себе прослављамо, непрестано размишљамо о сопственој користи и посматрамо живот из перспективе онога што ћемо добити, управо онако како функционише наша култура.

Тема нашег разговора углавном је била раносредњовековна историја Срба и, шире, Јужних Словена. Подстакнут је био књигом Константин Порфирогенит и рана историја Јужних Словена, опсежним и подробним испитивањем овог средишње важног извора за изучавање средњовековне историје народа са којима је ромејска држава долазила у додир.

Апостол Павле је разумео главно: истинска духовна снага се не састоји у способности потчињавања, већ у способности одступања у страну, како би се дало место Богу. Одрицање од власти зарад слободе другог човека јесте истинско подражавање Христу.

Џуфка покушајем узурпације православних храмова и српског историјског наслеђа делује у истом смеру као приштинске институције, па се може рећи да је само подизвођач антисрпских радова Куртијевог режима.

Као непроцењиво сведочанство из богате ризнице нашег хришћанског духовног и културног наслеђа и непролазна порука свима нама за сва времена, Завет богоносног Рилског светитеља усредсређен је на оно што је за хришћане најважније – на чистоту наше вере и живот у складу са том вером.