Потребни су мудрост и расуђивање, послушност и смирење да би човек живео у Христовој Цркви, која освећује и спасава, и у којој се искуствено открива истински Живот.

У књизи су објављени и интервјуи из којих се види како су буквално покушавали да нас, чланове Светог Синода, приморају да попустимо под притиском и донесемо одлуку о затварању храмова. Ми смо се, међутим, трудили да најпре тражимо Царство Божије, а Господ је благословио да у Бугарској – где је проценат имунизованих био најмањи – и проценат оболелих буде најнижи.

Христово питање о користи стицања целог света по цену губитка сопствене душе (Мт. 16:26) данас звучи као коначно упозорење. „Стећи цео свет“ јесте метафора истог оног технолошког и војног тријумфа према којем тежи рафинирани прагматизам. Међутим, душа или „савест“ је једина веза која човека чини човеком. Оштећење ове везе ради пролазне безбедности је једнако духовном самоубиству.

Православље у Латинској Америци данас представља једно од најзанимљивијих и најперспективнијих мисионарских поља савременог православног света. Његова будућност зависиће од саборног деловања православних јурисдикција и спремности читаве Цркве да духовно и материјално подржи мисију на овом континенту. Упркос бројним изазовима, православни верници и мисионари широм Латинске Америке настављају да чувају и шире светлост Православља далеко од његових традиционалних средишта. 

 Секуларизација Цркве лишава човека благодати да заиста постане дете Божије, а не само по имену. Тада људи почињу да траже смисао свога живота на другим местима, а на њима се испуњавају речи пророка Јеремија: „Оставише Мене, извор воде живе, а ископаше себи кладенце, кладенце испуцале, који не могу држати воду" (Јер. 2,13).

Последњих дана у грчкој јавности води се жива расправа поводом одлуке државе да значајно повећа примања архијереја Грчке православне цркве. Ова тема изазвала је различите реакције, од критика и негодовања дела јавности до разматрања ширих питања односа Цркве и државе, као и улоге епископа у савременом друштву. Тим поводом огласио се и митрополит крфски, пакски и диапонтијских острва Нектарије, који је у опширном јавном обраћању изнео своја размишљања о архијерејској служби, материјалним примањима и одговорности Цркве према народу. Он је посебно нагласио да духовна слобода Цркве има већу вредност од сваког материјалног обезбеђења и предложио да архијереји размотре могућност одрицања од државних примања.

Покреће нас безумље стицања. Добит, богатство и наводно управљање током историје сматрају се кључевима људске среће. Мудрост светих Отаца такво схватање види као дубоку обману. Наш свет, заснован на раду и стицању, погођен је духовном болешћу унинија, која се често преводи као „лењост“ или „чамотиња“. Ми обично замишљамо да је лењост неспремност на рад. У стварности, проблем је много дубљи: то је наша неспособност да пребивамо у истинској доколици.