Епископ моравички Тихон за Српски недељник Компас говори о светосавском преображају друштва, превазилажењу медијске апокалипсе и монументалној изложби у САНУ која је ујединила Цркву, науку и државу.

На једном ручку, новохиротонисани епископ упитао је ђакона једног познатог митрополита, чувеног широм света по својој духовној дубини и богословским списима, колико комплета архијерејских одежди поседује његов остарели митрополит. Митрополит је преко свога ђакона одговорио: „Реците му да се не бавим богословљем крпица.“ 

Отац Јулијан лагано, тихим, осећајним гласом полуговори, полупоје јектеније. За певницом су две монахиње и искушеница. У храму има још мање људи – само псковски јеромонах. После Вечерње улазим у Олтар. Отац Јулијан моли да служим Акатист. Стављам епитрахиљ, излазим до налоња испред Царских Двери. Старац стаје за певницу, подржава мало стадо. Нико никуда не жури. Овде се човек тако лако моли.

Нисмо сви епископи које је сазвао цар, нити смо велики Оци Цркве сабрани да би изрекли најдубљу мудрост. Ипак, живимо  Васељенски сабор – сваког минута свакога дана – и исти испит који је увек стајао пред светилницима Цркве стоји и пред нама.

И пре почетка Специјалне војне операције Русије у Украјини, 2022. године, кључне међународне организације задужене за заштиту људских права, а пре свих Савет Европе, били су дословно глуве на сваку жалбу која је долазила од стране руске државе и РПЦ због државног терора кијевског режима над канонском УПЦ.

Здраво, Србијо! Осећамо се као да улазимо у родни крај. Расположење је празнично, узвишено. Возимо се пустим планинским путем поред Дунава. Јако лепо! Планине, вода, бујно растиње. Тунели који се често појављују сваки пут нас поново урањају у првосаздани Божји свет. Обиље тајанствених искрица које се пале и гасе – свици.

Морам да се одлучно оградим од твоје јучерашње изјаве којом си коментарисао организациону структуру Српске Православне Цркве и избор и достојност нашег Патријарха Порфирија, чиме си прекорачио све границе вјерујућег човјека и разочарао, дозволићу себи да ти као пријатељ кажем, како вјерујући народ у Црног Гори тако и блаженопочившег Митрополита Амфилохија.