За нас, хришћане је толико важно да будемо привржени браку, зато што је сваки брак налик на једну нит у великој тканини. Можете да извучете једну нит, а да притом не упропастите цео одевни предмет, али ако будете извлачили кончић по кончић, врло брзо ће се све распасти. Брак је изузетно важан.

Куртијева власт најављује да је сада "успостављен механизам који истовремено служи и за надзор и за пријављивање случајева када (туристички, прим.ред.) водичи, било домаћи било страни, искривљују историју".

"И ово мјесто, не само од данас, него и до данас, оно је мјесто сусрета са Божјом силом и свједочанства да Бог није у сили него у правди, свједочанства оне истине коју је изговорио Свети Петар Цетињски на Крусима 1796. да је у имену Божјем суд и правда, поручујући онда Махмут Бушатлији. Исти такав догађај се догодио овдје на Вучјем долу, на овом мјесту гдје је побиједила правда Божја, истина Божја..." (митрополит Амфилохије)

Свако од Бога тражи нешто за себе, али је веома мало оних који Га моле за друге. Зашто? Зато што нисмо навикли да своје ближње редовно и истрајно помињемо у молитвама. Верници су често у искушењу да своје мисли и разговоре ускладе са логиком овога света.

"Политика" на слави у Светим Архангекима код Призрена: Пропадао је стотинама година, његов огромни мозаик се расипао на све стране. Да ли су ови људи који јуче у хиљадама долазе на ходочашће нека врста коцкица тог расутог мозаика? Какве их силе скупљају и привлаче на место које изгледа готово савршено уништено?

Српски средњовековни манастири на тлу данашње Северне Македоније нису само сведоци великог историјског раздобља, већ део заједничког културног наслеђа које је данас озбиљно угрожено. Један од најупечатљивијих примера је манастир Матејич код Куманова, последња царска задужбина Немањића, која убрзано пропада.

Етнополитичка проблематика постаје све актуелнија за време кризе у друштву и не доприноси толико покушајима да се пажња људи усмери на хришћанске истине колико на формирање и подршку етнополитичких стереотипа. Приликом спровођења ових стереотипа кроз верске структуре престаје да буде актуелна историјска истина уместо које се подмеће национално оријентисани наратив.