Без Молитве Исусу нема нити може да буде разумевања, па чак ни елементарно прибране и здраве логике у богослужбеној години, која је сва и сва, свуда и одасвуд, прожета и интонирана Именом Спаситељевим. Без Његовог Имена, Које је изнад свих имена, каквог само смисла може да има црквена прослава Васркса, на чијој Литургији се То Име опевава и извикује стотине пута?!

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти "хрватски" Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио: "Главу дајем, ал’ свој народ не остављам!"

Бити хришћанин на мрежама јесте аскеза данашњице. Она захтева унутрашњу тишину. То је избор у корист дуготрпљења уместо тренутне и јаросне реакције; то је служење чистој истини уместо манипулација згодне полуистине. То је милост према палом уместо отровне интелектуалне злурадости.

Не поштују се „потурице", они који су издали своју веру и чији су ликови зато избрисани са црквених зидова. Не памте се „ситни владари" који су се до власти пробијали интригама и сплеткама ради личне користи. Не воле се они који су прекомерно оптеретили народ или ставили себе у службу туђих дворова и страних интереса. Али се заувек помињу они који нису подизали само зидове цркава и манастира, него су били и градитељи културе.

Када се оно што је по природи наклоност према ближњем (φύσει φιλητικόν) и родитељска њежност (φιλόστοργον) одвоји од човјека – од дјетета, сусједа, човјека који страда – и потроши на звијери, тада друштво престаје да буде људско. Оно се претвара у скуп усамљених, хетерономних појединаца који живе у стању организоване илузије, окружени четвороножним идолима који само потврђују њихову усамљеност.

Живимо у времену доставе. Чак нас и кафу мрзи да сами скувамо, већ је радије купујемо или наручујемо. Није проблем у недостатку времена, већ у томе што тражимо готово, а не труд. Не придајемо значај томе да с љубављу припремимо оно у чему ћемо уживати, већ радије трошимо новац, не осетивши радост која долази из самог чина стварања.

Не верујем да је ова пресуда била случајна и непристрасна. На делу су присутни сви знаци великог и припремљеног напада на патријарха и Српску цркву. И то није тако изненађујуће. Јер, СПЦ је једна од највећих и најугледнијих православних Цркава, која смета трансформацији васељенског Православља у правцу потчињавања једном центру утицаја. И управо зато желе да је оклеветају, ослабе и растуре.