Монах треба да обуздава стомакоугађање и своја чула, како не би пао у ниске страсти. Треба да тражи сиромаштво, смирење, да се одрекне своје воље, да буде послушан власти, управи. У свету људи раде шта хоће, настоје да стекну што више новца. Плодови једне паганске цивилизације не могу се уносити у манастир.

Дигиталне технологије у великој православној црквеној организацији све више се посматрају не само као средство за одржавање веб-сајтова и налога на друштвеним мрежама, већ као део системске подршке црквеном животу, образовању и мисији.

Ниво продирања ИТ-а у парохијски живот је крајње неуједначен, иако у целини видимо свест о користи коју доносе информационе технологије. Док неке парохије тек почињу са израдом сајта са основним информацијама, друге већ избацују мобилне апликације чији корисници у реалном времену могу да добијају пуш-обавештења о новостима из живота парохије или променама у распореду богослужења.

Био је то верски сукоб, али истовремено и грађански, братоубилачки рат. Кристероси су оружје узели уверени да бране право да јавно исповедају веру и слободу Цркве од државе која је све оштрије спроводила антиклерикално законодавство и државни атеизам. Али са обе стране фронта налазили су се Мексиканци.

Будност, стајање у вери и храброст се не укидају љубављу, већ се спајају с њом! Стаменост без љубави се претвара у суровост и фарисејство. А љубав без истинске вере и храбрости се изрођава у млакост и поводљивост.

У Православној традицији не постоји учење о „безгрешности” Светих Отаца у апсолутном смислу. Црква никада није учила да је свака реч или сваки текст појединачног оца аутоматски непогрешив. Свети Оци јесу велики ауторитети, јер су сведоци живог духовног искуства Цркве, али њихова лична дела, појединачни списи и историјски условљене процене нису изједначени са догматским откривењем.

Можда је то једна од највећих тајни духовног живота: да нам често није потребно да се најпре промени свет око нас, већ да се нешто промени у нама.