Они који о Цркви ишта знају, знају и то да се храм и библиотека не могу супротстављати, као што је то урадио познати карикатуриста. Не смемо дозволити да нас убеде да смо прави хришћани само онда кад се саглашавамо са ставовима оних који вери и Цркви не припадају

Они који су је познавали сведочили су о њеној дубокој смирености, љубави према молитви и изузетној духовној осетљивости. Живела је веома скромно, у сиромаштву и самоћи, али са снажном вером и потпуним поверењем у Божији промисао.

У интервју са Српски компас, прота Ђорђе наглашава: Богородица свакоме од нас долази у сусрет: доноси мир, доноси радост, доноси благослов. Како да не будемо радосни?! Како јој не бисмо с љубављу хитали у загрљај, таквој Мајци нашој?! Зато треба да искористимо прилику, не само ових дана, него, чувајући као свети залог, да сваки наредни дан нашег живота не допустимо да прође без молитве Пресветој Богородици.

Отвара нам жена доброг лица, с наочарима. Избеглица из Словеније. Слушам страшну причу: убијени су јој брат и тројица братанаца. Црква је срушена до темеља, место је рашчишћено и посејана је трава. У њеном селу хрватски ђаци су стрељали своје српске другове из разреда. Једног су ранили у ногу, довели су га до куће и стрељали на рођеном прагу.

Основана 1844. године, постала је главна богословска школа Васељенске патријаршије и место на коме су образоване генерације православних клирика и црквених великодостојника.

Пресвета Богородица у том доживљају није удаљена историјска фигура већ блиска заступница, духовна мајка и најпоштованија личност хришћанске историје после самог Христа. Због тога поклоњење Часном појасу није усмерено ка предмету као предмету, већ ка личности са којом је тај предмет повезан. Верници у њему не виде извор моћи сам по себи, већ сведочанство о животу и присуству оне која је родила Исуса Христа, Месију и Спаситеља у кога верују.

“Код Приштине (смо, прим ред.). Сви Срби су отишли. Остали смо сами. Албанац је довео своју породицу у кућу, нас су истерали.” Климам главом и спуштам је. Људи имају различиту представу о срећи. За једног је срећа да сагради кућу и да је напуни дечјим гласовима. За другога да истера породицу из рођене куће, да се опије дечјим плачем...”