Литургија.мк: Интервју са митрополитом аустралијско-новозеландским Николом (Трајковским)
У Македонији познајем многе дивне и духовно зреле монашке личности, које живе у аутентичном равноапостолском подвигу покајања и љубави према Богу и човеку. Иако се они подвижнички непрестано труде да, ради мира и присуства благодати, остану невидљиви и скривени од света, а не да му се намећу, лично верујем да је благословени напредак црквеног живота код нас током протеклих тридесет година у великој мери плод њихове молитве и посвећености.
Ари Антелман: Шта су ме графити научили о древним рукописима?
Одушевило ме је откриће да сваки рукопис има најмање три приче, односно три слоја: дословно значење свога текста, пут који је прешао током векова и белешке и знакове на својим маргинама.
Презвитер Андреј Агатоклеус: Желиш ли вољу Божју?
Наравно, Бог, као љубав, види наше истинско добро, које ми не познајемо. Управо је ту потребно да стекнемо веру — поверење у Онога Који нас воли силно, непрестано и савршено. И још нешто: код Бога не важи „одлучујемо и наређујемо“, већ „идем заједно с тобом“.
Франческа Романа Стасола: „Три године сам живела у Базилици Светог Гроба"
Трајна духовна гостољубивост коју ова базилика оличава разоружава срца и подстиче на созерцање, узајамно поштовање, разумевање упркос разликама и отвореност према другима. Тај заједнички живот је изузетан, нарочито у овако тешком историјском тренутку, испуњеном сукобима.
Протојереј Стивен Фримен: Зидови Раја – и огањ Божји
Богородица је „граница“ погрешно усмереној рационалности. Сам израз „Мајка Божја“, односно „Богородица“, делује као немогућност, као противречност у самом појму. Па ипак, истинит је. Они који је одбацују или одбијају да јој указују поштовање одбацују спасоносну тајну која се у њој садржи. С друге стране, могуће је прихватати је и без расуђивања, на начин који одбија да призна парадоксалну стварност коју она представља.
Иван Марковић: Филип К. Дик, вештачка интелигенција и поднебесје
Без улажења у све аспекте проблема и заузимања потпуно категоричких ставова, потребно је размислити да ли је ВИ само производ напредне информационе технологије или је у питању дефинитивно стапање науке и алхемије у древном покушају стварања хомункулуса, Голема или у неком модернијем виду Франкенштајна.
Митрополит Сава (Испер): Крст у нашем животу, трећи део
Зашто човек задовољство доживљава као крст? Зар задовољство није осећај насладе и усхићења, а и једно и друго доноси радост? Зато што нам стварност показује да после сваког препуштања задовољству следе бол и туга.