Испод његове ведре и привлачне спољашње тихости скривала се унутрашња бура и мука духа, На једном месту пише он: „Данас нисам могао плакати на Литургији. Ах, камено срце моје! Господ ми нуди Своје Тело и Крв, а ја нисам у стању да му то платим ни са једном сузом!“

Од свих руских светаца он изгледа најдаљи, заоденут у најдубље контемплативно тиховање. А уједно је и задивљујуће близак: близак је по некој муњевитој сили своје молитве...

Онај коме овлада страх Божији, неизбежно ће се трудити да савлада своју склоност ка греху, те ће се понашати моралније него раније. Док нас сократовски увид у апсолутно незнање препушта нама самима у борби са сопственим егом, страх Божији нам указује и на могућност божанске помоћи уколико се одлучимо за морално-духовни преображај свог бића. Отуда је Св. Исаак Сиријски потпуно у праву када каже: „Страх Божији је почетак врлине.“

И наша деца ће правити своје грешке, нажалост. А онда ће молити своју децу: „Можда ипак не би требало?“ И тако из генерације у генерацију. Зато се сада једноставно молим: "Господе! Не остави наше девојчице! Опрости им све! И нама опрости! Исправи све што сам са њима забрљала! А забрљала јесам. Откриј им Себе! Јер човеку Бога може открити само Бог! Само Ти! И нека буде воља Твоја!"

Аљаска није примила некакво неодређено, неконфесионално хришћанство. Примила је свето Православље. Зато је владика позвао вернике да се никада не стиде што су у потпуности и недвосмислено православни. Верност не захтева непријатељство према било коме. Али захтева храброст. Бранити свето Православље значи волети Христа довољно да се не одрекнемо онога што је Он поверио Својој Цркви.

„А треба рећи и да су под политичким притиском мати игуманија Февронија и остале сестре биле уцењиване да потпишу званичан акт који је долазио из Савезног извршног већа из Београда да су оне подметнуле пожар“, објашњава Ћирић.

Мислим да не успевамо да видимо васељену онаквом каква она заиста јесте; односно, замишљамо да је и сама васељена нешто „обично“ зато што можемо да је видимо. Људи старине и Оци Цркве гледали су васељену — и видели Бога.