То је довело и до снажне есхатолошке усмерености, јер су непрестана страдања и прогони подстицали вернике да утеху, постојаност и заштиту траже у Богу. Историја ју је ослободила етничких и националистичких спона, тако да се у њој развило богословље које није било оптерећено стапањем вере и национализма.

Друштвене мреже преплављене су групама у којима верници постављају питања, а администратори, неретко свештеници, покушавају да мисионаре на терену који им је дат. То је поштовања вредан напор, али да ли је то све скупа, у ствари, пут у технологизацију духовности?

Нека те нимало не узнемирава помисао страха, него пре веруј да имаш заштитника самога Бога, Који је с тобом. А у истинитост овога нека те увери твој разум, да си ти, заједно са свом творевином, слуга једног и истог Господара, Који једним јединим покретом Својим све покреће и потреса, укроћује и устројава, и да ниједан слуга не може нанети зло било коме од својих саслугу без допуштења Онога Који промишља и управља свиме.

Међутим, иако нас море прати, опчињава, задивљује, надахњује и на разне начине нам користи, често га не чувамо, не препознајемо његову вредност, већ га обешчашћујемо, загађујемо и уништавамо. То је погрешно. Уништавање морске средине, обале и целокупног живота у мору представља нарушавање лепоте Божије творевине. 

Поделе не почињу од богословских спорова, не почињу од борбе за истину, већ од таштине и човекоугађања, од тога што се човеков поглед не усмерава ка Богу, већ ка самом себи или ка другом ауторитету.

Прилика је да поново утврдимо вредности које је деспот Стефан својим животом сведочио: Богосличну смиреност и Христолику кротост

Човек који све мери кроз корист у суштини је егоцентричан, а егоцентричан човек остаје сам, без пуноће, без заједнице и зато је духовно мртав, ма колико изгледао жив.