На целом простору катакомби пронађене су светиљке. Трагови ватре, комади грнчарије из посуда за кување, бокали, тањири, као и животињске и рибље кости указују на то да су се овде одвијали погребни обреди и заједничке погребне гозбе (nekrodeipnon).

Крст духовне борбе пре свега је крст очишћења, узрастања и сазревања. Човек не сазрева осим кроз искушења. 

Треба развијати здраве, истински православне и светоотачке појмове и идеје о аутокефалности, саборности и првенству (то је триптих који је органски међусобно повезан), за разлику од унутрашње идеологизације и апсолутизације које ствара Константинопољ, извесне унутрашње секуларизације појма аутокефалности и уопште губитка истинске црквене самосвести без које не можемо ићи напред.

Од свих позива папама да посјете Црну Гору, најизгледнији да се и оствари јесте позив предсједника Јакова Милатовића Лаву XIV од 3. октобра ове године. То се, уосталом, уклапа у „европску агенду“ Црне Горе. Питање је да ли ће та посјета бити у склопу регионалне папине турнеје и какав ће однос према њој заузети СПЦ?

Овде су проповедали апостоли, подвизавали су се велики подвижници и свеци... Величанствени храмови који се налазе на овој земљи представљају оличење несакрушивог духа православне Грузије. Ни време, ни освајачи, нису успели да их у потпуности збришу с лица земље.

Светитељ Теофан Затворник разобличава управо овај мамац самољубља: поредимо се с немоћима других, а не с оном мером на коју нас је Христос призвао – и зато се лако и радо узносимо. Немој себе да поредиш с комшијом, већ с Јеванђељем, па од твоје умишљености неће остати камен на камену.

Симпосион у Крњеву није био само низ научних реферата о љубави. Од бербе грожђа којом је дан започео, преко разговора о Платону, Еросу, хришћанској љубави, књижевности и вину, до завршне гозбе, настојало се да се оживи нешто од изворне идеје симпосиона као сусрета, разговора и заједништва.