Ако је Владимир Зеленски пуко оруђе западних глобалиста у истој мери у којој је то и цариградски патријарх Вартоломеј, онда је сасвим логично што први добија награду из руку других. То што ће се целокупна представа одиграти у мрачном средишту Мегалополиса - Волстриту, треба да покаже ко је марионета, а ко режисер ове лакрдије.

Разлика између роба и епископа, у оквирима тадашње културе, показује колико је Јеванђеље Христово из темеља преобразило оне који су га прихватили. Овде не видимо некакву „еволуцију“ или „постепену промену свести“. Напротив, све последице Јеванђеља присутне су већ од самог почетка.

Подносиоци петиције тврде да на врху Румије никада није било храма, иако историјски наводи и црквено предање говоре да је на врху планине постојала црква Свете Тројице, подигнута у време Светог Јована Владимира, у X или почетком XI века, а срушена 1571. године.

Ови људи се наоружавају прилагодљивом фразом „према Светим Оцима“ како би поткрепили своје мишљење. Ако већину њих упитате на које се изворе позивају, неће умети да одговоре. Израз „Свети Оци“ постао је формула којом бране и оправдавају своје ставове, али често без знања и разумевања.

Верујем да све православне јурисдикције, не само Српска православна црква, већ све помесне Цркве, треба да постану свесне да Латинска Америка вапи, позива и моли да буде поучена и истински евангелизована у православној вери, али на исправан, јасан и чист начин – са самог извора.

Захваљујући Шћепановићу и преводиоцу Марини Тодић, српски читаоци добили су капиталне студије професора Татјане Касаткине, једног од највећих савремених познавалаца Достојевског, као и књиге Сергеја Фудеља, једног од најзначајнијих православних тумача руске духовне мисли.

Има ли човек, усред порушених домова, губитака и растанака, наду у смисао и спасење — ето у чему је суштинско питање апостола. А одговор је следећи: никакве спољашње околности немају моћ да одузму ту наду ономе ко не испушта руку Божију.