Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у недељу, 20. септембра 2026. године, на братски позив Митрополита сремског г. Василија, посетио је Епархију сремску и освештао новоизграђени Храм Светог првомученика и архиђакона Стефана у Новој Пазови.

После чина освећења храма, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је Свету архијерејску Литургију у новоосвећеној светињи.

Патријарху Порфирију саслуживали су Митрополити сремски г. Василије и банатски г. Никанор, Епископи осечкопољски и барањски г. Херувим, британско-ирски г. Нектарије и мохачки г. Дамаскин, архимандрити Доситеј, игуман Манастира Гргетег, Атанасије, игуман Манастира Крушедол, Данило, директор Патријаршијске управне канцеларије и Нектарије, секретар Светог Архијерејског Синода, протојереји-ставрофори Зоран Јовић и Јован Милановић, ректор Карловачке богословије, протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског, протођакони Драган Радић, Радомир Врућинић и Горан Власац, као и многобројни верни народ Божији који је испунио порту и околину светиње у Новој Пазови.

Свечано литургијско сабрање у Новој Пазови представљало је посебан дан за верни народ тог места и епархије сремске, који се сабрао око свог Патријарха и архијереја Српске Православне Цркве како би молитвено прославио освећење новог храма посвећеног Светом првомученику и архиђакону Стефану.

Обраћајући се сабранима, Митрополит сремски г. Василије заблагодарио је Патријарху Порфирију и архијерејима на доласку у Епархију сремску, нагласивши да верни народ Срема у посети 46. наследника Светог Саве препознаје велики благослов, подсећајући на речи: „Благословен који долази у име Господње“.

Митрополит Василије је истакао да се истинска величина једног народа мери његовим животом у Духу Светом. Свети Сава је, како је нагласио, својом речју обликовао духовни хоризонт Срба, док светосавље представља меру његовог духовног идентитета.

Говорећи о новоосвећеној светињи, Митрополит је подсетио да је ктитор Храма Светог првомученика и архиђакона Стефана брат у Христу Раденко Ђуричић са својом породицом, који је храм подигао са дубоком вером у Васкрслог Господа.

Иако човек Богу може да се моли на сваком месту, нагласио је Митрополит Василије, храм заузима посебно место у животу верних, јер у њему све човека упућује на Бога.

У знак сећања на посету Епархији сремској и освећење новог храма у Новој Пазови, Митрополит сремски Василије уручио је Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију архијерејске инсигније.

Овом приликом ктитор Храма Светог првомученика и архиђакона Стефана Раденко Ђуричић одликован је Орденом Светог Саве другог степена, док је председнику Општине Стара Пазова Ђорђу Радиновићу уручен Орден Светог краља Милутина.

Обраћајући се Митрополиту сремском Василију, сабраним архијерејима, свештенству и верном народу, Његова Светост Патријарх Порфирије истакао је да их је Господ благословио радошћу сабрања, јер нема ничег благословенијег од тога да се браћа и сестре сабирају на једном месту. Међутим, нагласио је Патријарх, пуни смисао таквог сабрања јесте у томе да се сабирамо са Господом и да будемо једно са Њим. „Будимо једно са Господом“, поручио је Његова Светост, истичући да је то „благослов над благословима“, јер литургијско сабрање представља продор у вечност и истовремено присуство вечности међу нама.

Патријарх је нагласио да су сабрани посебно благословени јер са њима нису само сродници, пријатељи и комшије, него и сви они са којима су сједињени у Христу. Међу њима је пре свега Свети Сава, који је српски народ учинио сродником Христовим и допринео да Црква постане оквир његовог живота, а православна вера обликује оно што је био и што јесте. И поред различитих историјских олуја које су настојале да помету оно што православни српски народ Светог Саве и Светог владике Николаја јесте, народ се после искушења обнављао у Духу Светом, постајао ближи Богу и међусобно јединственији.

„Наш темељ је Господ наш Христос, а Он је почетак и крај“, нагласио је Патријарх Порфирије, осврћући се затим на јеванђелску причу о талантима. Господар који својим слугама поверава таланте јесте слика Бога живога, који свакоме даје дарове. Прва двојица слугу поверене дарове су умножила, док је онај који је добио један талант свој дар закопао. Патријарх је подсетио да све што човек има јесте дар Божији и да му ништа није поверено само ради њега самога.

Бог нам је, како је нагласио Његова Светост, поверио разум, способности и материјална добра како бисмо их употребили сведочећи да смо Христови и служећи својим ближњима. Ако човек има иметак, и он му је поверен од Бога како би њиме чинио добро у славу Божију. Зато није најважније колико је ко добио, већ шта чини са оним што му је поверено. Дарове не треба присвајати и задржавати искључиво за себе, него их умножавати, делити и њима служити другима.

Позивајући верне да и сами буду храм Духа Светога и да се непрестано сабирају на Светој Литургији, Патријарх је указао на новоосвећени храм у Новој Пазови као место таквог заједништва са Богом. Подсетивши на речи господара из јеванђелске приче: „У малом си ми био веран, над многим ћу те поставити“, Његова Светост је још једном нагласио да све што имамо припада Богу и да смо позвани да поверене дарове употребљавамо са одговорношћу и љубављу.

На крају, Патријарх Порфирије је истакао да су сви сабрани благословени благословом Божијим, љубављу Митрополита сремског Василија и љубављу верног народа Нове Пазове. Позвао је верне да препознају и доживе љубав Божију и да грехом и мржњом не спречавају дејство благодати Божије у свом животу, поручивши да „нема већег проклетства од мржње“.

Градња новог храма у Новој Пазови почела је пре шест година, и архитектонско је дело др Љубише Филипа, подигнуто у српско-византијском стилу.

Извор, фото: Телевизија Храм