„Народна дипломатија” ствара утисак да је између Грка и Словена било и јесте све у реду. Међутим ова идеализована представа мора бити коригована, пре свега неслагањем Грка и Словена, у том смислу и Срба, због неискрених савезништава, односно због сасвим другачијег понашања политичке и културне елите Грчке у односу на народна осећања.

… Свако од нас треба да буде весник радости. Ево, дајем вам благослов да говорите људима радосне ствари. Не жалосне, као што се приказују на нашој телевизији где се стално дају само негативне информације. Све то ствара тежину, стресове.

Не може се замислити истински хришћанин без радости у своме животу. Верујући човек не може бити стално тужан, утучен и обузет осећањима лишеним духовне ведрине. Радост треба да влада, заједно са благородношћу, духовним достојанством, унутрашњом узвишеношћу и културом душе.

„Другом приликом била је у шуми и желела је да служи Вечерњу, када се појавио човек са дугом брадом, сав обрастао длаком — пустињак Зинон. Мати се уплашила да није нечисти дух и почела је да изговара молитву Часном Крсту. Али јој је он рекао: Добро чиниш што се крстиш, молиш и што се бојиш искушења лукавога, али ја нисам дух, већ човек од крви и меса.“

„Пустињак се прекрстио, изговорио молитву и рекао мати: Добро дошла кући, кћери Очева!“

Престо у цркви Успења Пресвете Богородице у Баваништу израђен је од црвеног мермера, који према снажном локалном предању потиче из Јерусалима, одакле је донет као хаџилучки дар приложника. Иако су писана сведочанства о његовом пореклу уништена у пожару из 1788. године, усмено предање о јерусалимском пореклу престола очувано је до данас и има изразиту улогу у колективном памћењу заједнице.

Православно хришћанство није тема коју треба „савладати“. Ако се исправно разуме, православна вера је сведочанство о „свему“. Она није подскуп религијског знања нити збирка доктрина. Она обухвата целокупно постојање — створено и нестворено. Највећи део вере не може се изразити речима. Што је мање онога неизрецивог што окружује неку тврдњу, то је већа вероватноћа да је она погрешна или искривљена.

По Светом владици Николају, „као што је Христос одредио изванредно велики задатак своме љубљеном ученику светом Јовану, тако је одредио велики задатак српском народу, велику мисију међу ближим и даљим народима“. Сагласно томе, опет се духовни и земаљски простор српског југоистока пројавио не на попут лишћа отпалим окрајцима или „негде тамо далеко“, већ баш усред раскршћа најважнијих збивања.