Црква врло често у својој историји, у њеном начину деловања, признаје и користи такозване „привремене границе очекивања". Црква дакле често пута мајчински и човекољубиво чека да се поједини људи или целе заједнице тргну из таме неке јереси у коју су упали, ка светлости истине, не осуђујући их одмах, по неком аутоматизму.

Традиционални божићни интервјуу Митрополита рашко-призренског и косовско-метохијског г. Теодосија за приштинско „Јединство”, који је најстарији и и једини српски штампани медиј на Косову и Метохији, који је у календарској години за нама обележио 81. годину рада и постојања.

За Ватикан је питање источне пасхалије питање дипломатије и екуменизма, а за УГКЦ је то стратешки задатак разводњавања идентитета украјинског Православља.

О питању календара већ су у српској јавности у скорије вријеме писали Патријарх Павле, Вл. Атанасије Јевтић и о. Радомир Поповић, па мислим да нема потребе да понављам неке од историјских увида и аргумената које су они износили. Ипак бих желио да појасним једну ствар са којом сва писанија о календару почињу, па ми се чини да је ту неопходно понешто додати.

Мудри духовник, образован и учен монах, истински герон, односно старац-богослов нашег времена, отац Гаврило је у почетку био бенедиктински отшелник, али је већ више од десет година у Православљу, а његов некадашњи бенедиктински скит „Часни Крст" преображен је у Православни манастир Часног Крста, који се налази под канонским окриљем Московске патријаршије.

Хроника значајних догађаја у протеклој години – правац којим ће Црква ходити у предстојећем периоду.

Посета бугарског патријарха Истанбулу није била само протоколарна љубазност. То је била демонстрација моћи Фанара и упозорење свим поглаварима да унутарправославна опозиција и конзервативни ставови неће бити толерисани у новој геоцрквеној архитектури коју Вартоломеј гради уз подршку западних центара моћи.