Ток мисли којим човек мора да управља је пре свега унутрашњи ток. Ми непрестано мислимо, сећамо се, маштамо; чак је немогуће не мислити (на то је већ указивао свети Григорије Ниски). Филокалија је зборник текстова Светих Отаца, чији је један од главних циљева управо да научи човека како да управља овим унутрашњим током, посредством једног темељног става за духовни живот — тачније, најпре ради избегавања лоших помисли, а потом и ради стварања простора за молитву — а то је оно што грчки Оци називају νήψις (нипсис), што истовремено значи будност и трезвеност.

Римперт сведочи о многим исцељењима која је његов учитељ чинио молитвом и помазивањем светим јелејем; и у другим случајевима, преко светог јерарха, дешавала се директна опомена одозго онима који су кршили божанске заповести. Мошти праведника (које су се касније испоставиле као нетљене) сахрањене су у Хамбургу.

У православном чину венчања, младенци се крунишу у Име Свете Тројице. (...) Могућности за исцељење од страсти кроз аскетски подвиг међусобног потчињавања, старања о деци, стављања интереса породице испред сопствених, као и преношења гостољубиве милости Господње ближњима, готово су безграничне.

„Знамо и убеђени смо да је отпадање од Цркве — било у раскол, било у јерес, било у сектантство — потпуна погибељ и духовна смрт. За нас не постоји хришћанство изван Цркве. Ако је Христос створио Цркву и ако је Црква Тело Његово, онда се одвојити од Његовог Тела значи умрети." - свети Иларион Тројицки

У крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици синоћ је одржана промоција албума народног гуслара Максима Војводића „Битка на Паштрику“, према истоименој поеми аутора Славка Перошевића, које је ујено био наратор вечери. Био је ово догађај који је, по броју присутних и снази поруке, превазишао уобичајене културне оквире и прерастао у снажно сабрање сјећања, истине и поштовања према херојству Војске Југославије.

Православна Црква веома брине о томе да сви будемо једно. Још у време Светог Василија Великог и Светог Јефрема Сирина, у градовима и заједницама певало се и на три језика — грчком, сиријском и јерменском. За нас језик или култура нису препрека.

Док смо обилазили место где је Свети Јован крстио Господа, један архијереј је рекао како би било лепо да имамо ту свој манастир или цркву, као Грци и Руси. Сат касније, чудо. Принц Гази Бин Мухамед патријарху Порфирију је пренео жељу свог оца да Српској православној цркви поклони парцелу. Кључ је у љубави принца према православљу. И нашим Дечанима.