У Пољској објављена књига о Србима светитељима
Варшавска православна митрополија је издала књигу познатог пољског православног хагиографа Јарослава Харкијевича посвећену српским Светима, са жељом јачања духовне везе између пољског и српског Православља.
Митрополит Фотије - феминисти у Православљу
Већ смо навикли да је у ово наше време пуно тога могуће, па чак и оно што нам изгледа немогуће, испостави се да је могуће. Тако нешто, веровали или не, чусмо данас из уста појединих архијереја СПЦ, који сада потпуно јавно заговарају и отворено проповедају (Urbi et Orbi), да жене могу бити свештенице и да за тако нешто нема никакве верске, духовне па ни догматске препреке.
Православна вјеронаука: Откуда пост и чему он служи?
Хришћански пост води поријекло од Господа Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, прије него је почео да проповиједа Своју науку спасења, као што су, прије Њега, постили и Пророк Мојсије и други Пророци.
Милош Лалатовић: Мати Ана (Аџић), примјер пожртвованости, истрајности и љубави
Њено срце је било отворено за свакога. Пјешацима би прала ноге, просјацима давала последњи комад хљеба, а гостима увијек посвећивала пажњу.
Велика подршка Верском добротворном старатељству
У присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, 28. новембра 2025. године у просторијама Верско-добротворног старатељства у Београду је потписан уговор о материјалној подршци Министарства за рад, социјална и борачка питања програмима ове добротворне установе Архиепископије београдско-карловачке.
Интервју о Арсенију Боки са митрополитом Серафимом (Јоантом)
Редакција "Живот Цркве" пажњи читалаца препоручује интервју са митрополитом Немачке, Централне и Северне Европе, Румунске православне цркве др Серафимом, у којем говори о оцу Арсенију (Боки). Митрополит др Серафим један је од највећих познавалаца румунског исихазма, а још давне 2012. године сведочио је о светости преподобног Арсенија (Боке) и очекивао његову скору канонизацију.
Прота Радомир Поповић: Вера и поредак – историјски извори српске аутокефалије
Из перспективе нашег времена у којем живимо данас поставља се увек питање да ли довољно и правилно видимо улогу наше Цркве у свеукупном животу нашег народа у прошлости. Да ли можемо да појмимо да нам је Црква била све: и школа, и болница, и учионица, и универзитет, и дипломатија, и атеље, једном речју начин целовитог и свеобухватног живота сваког појединца.