„Чувај се, чедо моје слатко, да не изиђеш из неког мога завета“ – писао је Свети Сава, из Јерусалима, игуману манастира Студенице Спиридону. Ове заветне речи, написане, како се сматра, пред сам одлазак Светитеља са овога света, као да су упућене нама, небројеним поколењима његових чеда, све до данашњег дана. Знамо ли, међутим, шта су то завети Светог Саве? Да ли његова чеда и сада држе његове завете, или су их можда напустила и погазила?

Митрополит Фотије је указао на трагичне последице грехопада Адама, које су се одразиле на цело човечанство.

Поглавар Фанара је био писмено упозорен од стране високог грчког дипломате са богатим искуством рада у Украјини да ће давање аутокефалности у тадашњим условима довести до насиља и репресија.

Мајка ми је рекла: „Радујем се што си се замонашила; више бих волела да си постала католичка монахиња, али и овако је добро." Позвала сам брата да му кажем, али се јавила снаја, коју сам чула како довикује: „Кристијане, твоја сестра је сишла с ума!"

Раскол је пре свега кидање административно-јерархијског ткива Цркве, одрицање од канонске потчињености законитом првојерарху и узурпација права која не припадају делу, већ јединственом црквеном организму. Евхаристијски прекид се у овом случају не јавља као узрок или једини знак раскола, већ као његова финална, често одложена последица.

За светосавске бесједе постоје неки жанровски захтијеви – рецимо, најприје управити свој поглед у ону ноћ када се, жељан Царства небеског, Растко Немањић без знања оца, али са очевим образом и образовањем, упутио Светој Гори. Тако се креће на пут. И изван сваке сумње, од тог дана и Растко, потоњи Сава, и његов народ путују. Но нека наш поглед данас споје двије слике наших живота, наизглед удаљене, али у непрекидном дозивању. Најприје, једна слика испред иконе на којој се, у самом коријену њеном, налази свети Сава. Слика је данашња, али је могла бити и давнашња, стара вијековима. 

Довољан је летимичан увид у писање на друштвеним мрежама у Србији ових дана, да би се уочили, како је саопштено из Информативне службе СПЦ, „софистицирани напади“ на црквене медијске ресурсе, паралелни са антицрквеном хајком. У целом том замешатељству приметно је и велико учешће декларисаних православних верника. Као да неке лекције са почетка вишестраначја у Србији, ни као верници, ни као приврженици различитих политичких опција, нисмо научили.