Оно што, дакле, треба знати, јесте да се Румунија јавља као идеолошки геополитички конструкт западних сила после уније у Ердељском Београду (данас Алба Јулија у Трансилванији) 1700. године (када је српски митрополит признао папу).

Српска Православна Црква јача је од свих њених мрзитеља који су већ духовно поражени, јер нико није ратовао против Бога и Цркве Његове а да је изашао као победник.

Црква није идеолошки завод и не занима се идеолошким завођењима. Као сабор позваних на светост, она чува и спомен свих жртава. То је нешто од чега се не одустаје. О свему осталом потребан је дијалог. И између стручњака, и у јавности, укључујући ту и црквену јавност.

Отац Милорад Средојевић: Била је привилегија и празник срести проту Васу Гајића.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио 28. септембра 2025. године свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Врачару.

Онај који је надахнут истинољубљем и правдољубљем, чак и када је на странпутици, има шансе да, захваљујући Божијој милисти, доспе на прави пут. Стога уместо да ближњега осуђујемо, боље би било да се за њега искрено помолимо. То ће користити и њему и нама и Цркви.

Читаоцима Живота Цркве представићемо прво наше Јеванђеље прилагођено за школску децу. То је „Житије Исуса Христа за децу списано и ка употребљенију устројено“ од доктора филозофије правника и једног од наших првих и најумешнијих педагога, Јована Берића (1786 - 1845). Ова књига штампана у Будиму 1812. године, представља, заправо, прво Берићево педагошко дело.