Ове године у Егзархату је отворен Духовно-просветни центар апостола Марка, у чије задатке спадају превод и издавање црквене литературе на језике народа Африке и различити правци просветитељског рада. ... Планови за даљи развој су успостављање нормалног црквеног живота. Правилно богослужење, изградња храмова, помоћ свештенству и пастви, социјална и мисионарска делатност. Радити све то мирно, спокојно и исправно.

Део интервјуа митрополита ловчанског Гаврила у којем се дотакао питања о неопходности познавања Православља да би се избегла опасност увлачења у секте.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је на својој седници 18. фебруара текуће године, на основу 74 канона светих Апостола и члана 70 став 1 тачки 20 и 35 алинеја б) Устава Српске Православне Цркве, донео одлуку којом је Његово Високопреосвештенство Архиепископa и Митрополитa жичког Г. Јустина разрешио дужности управљања повереном му Епархијом жичком до редовног заседања Светог Архијерејског Сабора 2026. године, и покренуо поступак за утврђивање његове канонске одговорности. Истовремено, Свети Архијерејски Синод је за администратора Епархије жичке, до предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора, именовао Његово Високопреосвештенство Архиепископа и Митрополита нишког Г. Арсенија.

Ускоро ће из штампе изаћи књига преподобног Јустина (Поповића) „Тумачење на Јеванђеље по Матеју", у преводу митрополита Берлинског и Немачког Марка (Арндта).

Данас пак увелико свједочимо да и пастири и терапеути ужурбано напуштају ентелехију класичног свијета. Сусрет се премјешта у простор екрана, исповијед у објаву на друштвеним мрежама, а унутрашња борба у виртуелни садржај. Као да ране, трауме, невоље, недаће и несреће захтијевају јавни перформанс, а не исцјелитељски третман.

"Мати Силуана учи да се тајна Православља састоји у преображају свега што јесмо и свега што смо од Бога примили – како би се све то Њему вратило." 

"Он је дотле ишао по народном послу у Петербург и Беч, био је председник Савета, предводио војску на Шапцу, крај Дрине, на Врачару и по другим местима, али то је све чинио као свештеник, као прота. Сада пак - 1811. године - учинило му се да војводска диплома уништава његову синђелију и свештенички чин, који му је био милији од свију других чинова, и који је чин до гроба поштовао више него друге светске чинове.”