Прихватили смо тај изазов и ту авантуру у вери, као Авраам – не знајући куда идемо. Од тога ће се навршити 40 година; ако још стојимо, то је искључиво дело Божије и дело Његове благодати.

Отац Лав Жиле (1893–1980) био је заљубљеник у Христа и у чистоту Његовог Јеванђеља. Сав свој живот посветио је непрестаном трагању за славом Цркве Христове и живљењу једноставности Јеванђеља, у сиромаштву које га је чинило лаким као птицу. Био је исповедник највишег калибра.

У личности Светог Рафаила Бруклинског Црква препознаје узор епископа за Америку и целокупно православно Расејање: епископа који не гради јурисдикцијске зидове, већ саборно јединство; који не апсолутизује етничку припадност, већ је преображава у евхаристијско заједништво; који не бежи од мисије, већ је прихвата као суштину епископског служења.

„Бог, домовина и народ“ су три блага којима самопрегорно служите целог свог живота и ми, ваша духовна деца, у својој служби имамо очигледан пример на који можемо да се угледамо и да видимо с колико љубави и оданости треба да служимо.

У суботу, 27. децембра 2025. године, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије, након Великог славословља у току бденија у манастиру Светог Великомученика Георгија- Ораховица у Мажићима код Прибоја замонашио је искушенице Зорицу и Станимирку давши им монашка имена Христина и Георгина. Ово је иначе прво монашење у овој светињи после више од 400 година.

 Од дана свог детињства определио сам се за служење Цркви и досада сам једино њој служио, онолико колико ми је то дозвољавала моја лењост. Сву своју научну и професорску делатност сматрао сам служењем Цркви и у том служењу видео сам највиши и једини смисао свег нашег академског рада. Но то служење Цркви које сам ја до сада обављао, потпуно се разликује од мог предстојећег епископског служења. Пре сам читао књиге а сада сам дужан да читам срца људска, та најсложенија и често сасвим неразумљива писмена. Тада сам писао мастилом по папиру, а од сада предстоји ми да благодаћу исписујем образ Божији у срцима људским. 

Премијер Никола Пашињан, према наводима извора блиских Ечмиадзину, припрема „коначно решење“ питања Јерменске апостолске цркве (ЈАЦ). Оно што се на први поглед чини као унутрашња борба за моћ, заправо је спровођење софистицираног технолошког сценарија који, уколико успе у монолитној Јерменији, прети да постане универзални модел за гушење традиционалних верских институција широм света.