Сваку православну традицију треба да прихватамо у оном облику у којем она постоји, пошто је чињеница да у време у које живимо постоје многе православне традиције. Треба да се одупиремо искушењу да гледамо са висине на друге традиције које нису мање аутентичне, али се разликују од онога што нам је познато.

У том тренутку схватила сам да се Џонов пут неће завршити на ђаконству, већ да га Бог позива у свештенство. О тој могућности смо разговарали још неколико година раније, када смо прешли у Православље. Тада смо се сложили да још није време да кренемо тим путем и више о томе нисмо размишљали. А онда се, изненада, тај пут нашао пред нама и били смо позвани да њиме кренемо, ако будемо спремни.

Ноланов филм је омаж и критика савремене, првенствено западне цивилизације али не само ње. Он није адаптација Хомеровског мита већ хомеровска критика савремених цивилизацијских заблуда. У њему, ако примјенимо критеријум св. Василија Великог, наћи ћемо један подухват вриједан наше пажње и поновног гледања.

С обзиром да уништавање светиња изазива пажњу јавности и негативне реакције, цркве и манастири, вероватно, неће бити паљени и рушени већ ће бити присвојени на исти начин на који се то ради у Украјини са црквама, манастирима и имовином Украјинске Православне Цркве, која је под јурисдикцијом Руске Православне Цркве. А то је, заправо, исто оно што је било предвиђено Законом о слободи вероисповести у Црној Гори, који је усвојен 2020. године.

Украјина, Палестина, Кипар, а сада и Косово (поново). Списак православних хришћанских држава и региона који падају у прогон и отворене напоре ка потпуном уништењу све је дужи. Систематски политички и верски прогон православних хришћана је у порасту, што захтева пажњу и реакцију.

Пупин је све што је писао и радио, радио са дубоком свешћу да је на светосавском путу, јасније него било ко. Због тога је даривао и давао одричући се свега. Сву своју науку, утицај, сав новац је користио да помогне српском народу. 

Без Молитве Исусу нема нити може да буде разумевања, па чак ни елементарно прибране и здраве логике у богослужбеној години, која је сва и сва, свуда и одасвуд, прожета и интонирана Именом Спаситељевим. Без Његовог Имена, Које је изнад свих имена, каквог само смисла може да има црквена прослава Васркса, на чијој Литургији се То Име опевава и извикује стотине пута?!