Етнополитичка проблематика постаје све актуелнија за време кризе у друштву и не доприноси толико покушајима да се пажња људи усмери на хришћанске истине колико на формирање и подршку етнополитичких стереотипа. Приликом спровођења ових стереотипа кроз верске структуре престаје да буде актуелна историјска истина уместо које се подмеће национално оријентисани наратив.

Савремени молдавски менталитет је сложени дериват румунске и руске културе, на чијем је споју настала јединствена молдавска нација. Према попису становништва из 2024. године, већина грађана републике (71,7%) изјашњава се као Молдавци. Само 11% се изјаснило као Румуни. Такође, 5,7% се изјашњава као Руси, 3,1% као Украјинци и 2,4% као Гагаузи.

Ако је првоврховни апостол био спреман да се добровољно одрекне законитих права само да не би збунио немоћног брата, с каквом пажњом ми треба да одмеравамо сваку реч коју шаљемо у свет! Спотицање се може препознати по плодовима. Ако оно што смо рекли у срцу ближњег не рађа покајничку тишину, већ увреду, јарост и отуђење од Цркве – згрешили смо против љубави.

Деловање самопроглашеног поглавара такозване православне цркве "Косова" није изоловани инцидент, већ део ширег идентитетског и политичког пројекта усмереног против Српске православне цркве, њене имовине и српског народа на Косову и Метохији, упозорава историчар Милош Ковић

У великој мери заменили смо истинску духовну борбу срца идеолошким сукобима нашег доба. Тако смо сами себе свели на исти ниво на коме се воде све секуларне расправе и деловања. Политичка искушења су свуда око нас зато што и даље живимо у прелести да се у том процесу ствара нешто од трајне и истинске вредности. Та прелест се састоји у уверењу да ће, ако су наши циљеви племенити и правилно формулисани, и резултат нужно бити племенит и исправан.

На жалост, БПЦ слеђењем политике државе, не само да је усвојила национализам, него и евроатлантизам као део свог идентитета. Самим тим је избрисала словенско слободољубље из свог идентитета и пристала на западни империјализам, при чему и сама жели да буде империјалиста.

У тамници је уредила малу капелу у којој је њен духовник свакодневно служио Свету литургију. Данима је постила, проводила дуге сате у молитви и бдењу, спавала на голој земљи са каменом испод главе, припремајући се за оно што је сматрала својим последњим подвигом. Њена духовна снага постајала је све већа, иако је телесно била исцрпљена.