Не сме се допустити да се у свести нашег народа Срби с Косова и из Метохије представе као препрека или сметња неком будућем, наводно бољем животу. Без њих, без наших косовско-метохијских Срба, без Срба Старе Србије, нема бољег живота ни за кога од нас. Сви смо ми један народ и једно Тело у Христу, повезано истом вером и истим страдањем, али и истом надом и истим прослављењем.

И заиста, „варалица“ нашега срца ускоро ће васкрснути из трулежности. И за њих тада, и за нас данас, „варалица“ постаје пут нашег спасења од обмане пролазности.

Најзад, ту смо. Пред крвавом стеном. Пред Голготом. Подне је. Тачно време кад је дигнут на крст. Куцање чекића одјекује у душама нашим. Ту смо стајали до три сата по подне, душе наше у подножју крста Његовог; ах, нека их купа крв Његова!

Ти, свеславна сило! Ти, бескрајна премудрости Божија! Ти, Распети, Господе, дај ми снаге током овога светога дана и у овом светом часу. Дај ми поимање и мудрост на речима, и молитвама нашег Свјатјејшег Патријарха удостој језик мој да слави величанство Твоје!

Ако пажљиво читамо текст службе, уочавамо да она говори и о телесном и о духовном исцељењу, те зато ставља снажан нагласак на покајање — реч која се више пута понавља у молитвама. Због тога је Света Тајна Јелеосвећења, пре свега, чин покајања.

Данашњи дан говори нам о великој мистерији и једном од највећих кључева људског постојања. Ова мистерија и кључ, као и разлика између демона и Анђела, између слуге и непријатеља Божијег, могу се наћи у једној јединој речи – „Евхаристија“ (на грчком) или, у преводу, „захвалност“ („благодарење“).

Стога је Страсна седмица откривење нашег живота — увек и свуда. Ми увек седимо са Христом за трпезом и примамо Његово Тело и Крв. Увек смо с Њим у Гетсиманском врту, где бдимо или заспимо. Зато што смо с Њим у врту, говоримо: „Нећу Те издати целивом као Јуда.“ И сви они који су сабрани око Христа откривају и нас саме.