Као непроцењиво сведочанство из богате ризнице нашег хришћанског духовног и културног наслеђа и непролазна порука свима нама за сва времена, Завет богоносног Рилског светитеља усредсређен је на оно што је за хришћане најважније – на чистоту наше вере и живот у складу са том вером.

Пре неколико година, на јутарњој литургији током празника Преображења Господњег на гори Тавор, наизменично су певала два хора. Облак се изненада појавио изнад оних који су певали. Када је запевао други хор, благодатни облак се преселио тамо. Затим је почео да пева први хор — облак се вратио њему. И тако је било током целе службе.

Самарјанин је потпуни туђинац Јеврејину, а пошто је прича причана Јеврејима, то је у њиховој свести, несклоној филозофској спекулацији, али сродној и итекако наклоњеној живописном сликовитом приповедању требало да дубоко утисне то да је човеку помогао потпуни туђинац, апсолутни онострани странац.

Кости немају трагове постморталних оштећења и карактерише их добра очуваност. Присутни су делови сачуваног меког ткива тела у непромењеном стању.

Подвижничко предање Цркве истиче да је гнев духовни проблем. Гневи се свадљив човек, онај који има високо мишљење о себи и који се, у суштини, супротставља другима зато што они не признају његову вредност, не покоравају се његовој вољи и не испуњавају његове жеље.

Једноставно речено, ученици су на гори Преображења видели као светлост оно што сви ми непрестано видимо као Божији промисао. И као што они нису препознали оно што су видели, тако ни ми не успевамо да разумемо и препознамо шта је заправо то што и сами видимо.

Гордељив човек је као нар који је изнутра труо, иако споља изгледа лепо.