Престо у цркви Успења Пресвете Богородице у Баваништу израђен је од црвеног мермера, који према снажном локалном предању потиче из Јерусалима, одакле је донет као хаџилучки дар приложника. Иако су писана сведочанства о његовом пореклу уништена у пожару из 1788. године, усмено предање о јерусалимском пореклу престола очувано је до данас и има изразиту улогу у колективном памћењу заједнице.

Православно хришћанство није тема коју треба „савладати“. Ако се исправно разуме, православна вера је сведочанство о „свему“. Она није подскуп религијског знања нити збирка доктрина. Она обухвата целокупно постојање — створено и нестворено. Највећи део вере не може се изразити речима. Што је мање онога неизрецивог што окружује неку тврдњу, то је већа вероватноћа да је она погрешна или искривљена.

По Светом владици Николају, „као што је Христос одредио изванредно велики задатак своме љубљеном ученику светом Јовану, тако је одредио велики задатак српском народу, велику мисију међу ближим и даљим народима“. Сагласно томе, опет се духовни и земаљски простор српског југоистока пројавио не на попут лишћа отпалим окрајцима или „негде тамо далеко“, већ баш усред раскршћа најважнијих збивања.

Епископ пакрачко-славонски г. Јован је приметио да у српској академској заједници до данас није објављен ниједан докторат о Јасеновцу и додао да би то требало да буде задатак САНУ, историјских института и катедри на којима се изучава историја Југославије.

Све више се намеће закључак да Бинбир Килисе није био само локални центар, већ значајно поклоничко одредиште. Поклоници који су пролазили кроз Анадолију могли су бити привучени монашким заједницама, светим местима, а вероватно и моштима или локалним култним традицијама. 

То значи да радост овог пасхалног јутра, радовање које доживљавамо када у дубокој зори откривамо празан гроб, не мора никада престати. Да, Марта је била у праву: Господ ће нас васкрснути у последњи дан. Али Он је спреман да нас подигне и данас, и сутра, и свакога дана нашег живота. 

Серафимов манастир, последњу траншеју против антихриста, ископану у граду Сарову и Дивјејеву, атеистички Совјетски Савез претвара у затворен атомски град где се, напоредо са вечерњом службом, тестирају нуклеарни програми. На бранику отаџбине не бдије само монах, већ и нуклеарни физичар. Како је могуће молитву ставити на службу таквој ствари?