Католичка црква у Немачкој суочила се са незапамћеном системском кризом, чије размере јасно илуструје најновија црквена статистика за 2025. годину. Бројке звуче као сурова дијагноза: масовни егзодус верника, празни храмови и катастрофалан недостатак нових свештеника.

Јоана Нан-Василеску: Свештеничка супруга уноси нежност, емпатију, мајчински инстинкт и снажан организациони дух, који све то подржава и учвршћује заједнички живот. Каже се да је свештеник без супруге поред себе само напола свештеник, а уз њену подршку постаје потпун у свом служењу.

Апостол Павле у Посланици Галатима (5,13) упозорава да наша слобода не сме постати изговор за грех. И ту се открива парадокс. Без слободе не можемо постати она пуна личност за коју смо створени и која је циљ нашег спасења. Али слобода може бити и погрешно усмерена, што води у ново ропство — ропство греху. Но, замена греховног ропства религиозним ропством није решење.

Помесне цркве одбијају евхаристијско општење са представницима „ПЦУ” не због неспремности на компромис, већ зато што признавање статуса свештенослужитеља лицима без законите хиротоније руши учење Цркве о Светој Тајни свештенства.

„Мој патријарх“ – тако за Његову Светост и Блаженство католикоса-патријарха Илију II у Грузији може да каже свако. Патријарх Илија је овде несумњиво човек који ужива највећу љубав – и оних који верују у Бога и оних који не верују, и обичног народа, и интелигенције. Притом ће вам свако испричати своју личну причу о односима с патријархом.
 

Говорећи анонимно за УПН-САД, пошиљалац овог писма је изјавио: „Видећете да нису Архонти, већ архиепископ Елпидофор ваш главни и најопаснији непријатељ — непријатељ целог америчког Православља. Не могу вам рећи све детаље. Лицемеран је и опрезан, али тренутно чини све да вас уништи. Само јавно разоткривање и широка срамота могу га зауставити.“

Театар апсурда. То је наша стварност данас. У свему, у најмањем. Испред мене новине, старо стјециште апсурда, са насловом: “Срби неће бити странци на Косову – сви ће добити приштинска документа!”. Поред мене – жучна расправа двојице пријатеља: Иран, Израел, пројектили, базе, цијена нафте, Трећи свјетски рат, Апокалипса јуче. Испред мене Нови Завјет на хеленском и Стари Завјет на јеврејском и никаква могућност саопштавања чињенице да су то списи на језицима на којима их је Бог откривао а не геополитички манифести.