Историја једног Великог крста. Како је делио "историјску судбу потомака оних који су га подигли, често заборављан и од нас самих" и како сада "у сенци столетних липа, крсноваскрсно светли на радост свих" пивничана који су му се "вратили и преко њега исповедили своју веру у Христа Бога".

Чак и пред нечовечним мучењима, одбио је да се одрекне вере и служења Христу. Када му је понуђена могућност да се одрекне свештенства и врати у цивилну службу у замену за слободу, храбро је изјавио: „Мој живот нема смисла без Христа и Свете Марије.“

Зато слобода без знања не може бити истинска слобода. Исто тако, слобода без одговорности није слобода, већ хаос и злоупотреба.

У српском народу постоји једна узречица коју ћемо често чути, поготово код старијих људи. Она гласи: Здравље је најпрече!

Свештеномученик Иринеј Лионски каже: „Христос ће судити онима који производе расколе — који немају љубави према Богу и више се старају о сопственој користи него о јединству Цркве, те због малих и случајних разлога секу и раздиру велико и славно тело Христово".

У овим светим данима Велике Четрдесетнице, када нас Црква позива на молитву, пост и покајање, потражимо трен молитвене тишине. У њој нас очекује Бог - не са прекором, већ са љубављу. Не са осудом, већ са милошћу.

„Никада иза, већ поред, а често и испред вредног супруга стоји жена жртвене љубави." То је супруга и попадија која умањује себе и скрива све своје напоре, често тешке и дуготрајне, како би у први план истакла љубав и бригу свога свештеника за све. Тако обоје заједно сведоче бескрајну љубав Божију и Његову жељу за спасењем свих нас.