Пре хапшења је служио у храму Свете Варваре, тамо је била и његова резиденција. Отуда су га одвели касно у ноћ. Причао је: „Док сам затварао врата пао ми је жезал и стекао сам утисак да ћу се вратити овамо.“ Патријарха је осуђен на 10 година логора, али је пресуда затим ублажена и пустили су га 7 година касније. Наравно, пре свега је дошао у храм свете Варваре. Успут је мислио: од врата храма до олтара ћу пузати на коленима и прва икона коју видим биће „моја спаситељка“.

Када би дошао до стихова у Јеванђељу по Јовану у којима се описују чудеса Господа нашег Исуса Христа, на њима се није задржавао. Јер, чуда се нису уклапала у Бултманов критички систем, тако да је наш уважени професор (Ролоф) остављао свима на вољу да ли ће у чудеса да верују или неће.

Црквени скандал који је избио између Хелсинкија, Истанбула и Цетиња отворио је ново поглавље у „дипломатији“ Фанара. Док се фински архиепископ Илија на друштвеним мрежама гневно ограђује од контаката са расколницима, црногорска штампа објављује протоколарне детаље њиховог заједничког рада у Риму. Коме веровати у овој причи, где „случајни сусрет“ сумњиво подсећа на већ виђени украјински сценарио?

Уводно излагање првога дана Међународне конференције у част блаженопочившег Архиепископа Анастасија, поводом прве годишњице његовог упокојења.

Теолог Небојша Лазић изјавио је да отимање имовине Србима и Српској православној цркви у Федерацији БиХ, укључујући и најновије примјере у Мостару, Челебићу и Коњицу, представља покушај прекрајања историје и брисања идентитета српског народа.

Мало позната чињеница о позиву СПЦ загребачком кардиналу Фрањи Кухарићу да посети Јасеновац приликом освећења тамошње цркве септембра 1984. године, и његово одбијање да то учини, отвара нова питања у крајње компликованим односима Цркве у Хрвата – Ватикана и Српске православне цркве.

"Често заборављамо оно што је суштинско. Лик схимонахиње Јелисавете блиста попут примера из житија древних пустињака. Она подстиче свакога од нас да ценимо време и да га што више посвећујемо Господу. Она подстиче монахе да не воле ништа више од Бога, како нам се и говори у тренутку монашења." - владика Тимотеј Праховеану.