Недавни интервју митрополита халкидонског Емануила грчком листу „Катимерини“ поново је избацио у први план тему коју на Фанару радије заодевају у китњасте метафоре, али која представља темпирану мину под темељима васељенског Православља. Реч је о претензијама константинопољског патријарха на статус „главе“ целе Православне цркве.

Сиони је свети храм у којем су се проливали крв и сузе многих грузијских мученика. ... Из храма су изнели свете иконе Спаситеља и Богородице, ставили на мост и присиљавали људе да их газе. Онима који би одбили да увреде светињу одмах су секли главе, а тела бацали у Куру. У летопису „Картлис цховреба“ написано је да се нико није усудио да увреди иконе и да је Кура тог дана била црвена од крви хиљада убијених људи.

Свети Сава нам је као истински просветитељ показао и осветлио спасоносни, христоносни пут. Упркос тами који се све више шири, упркос прелешћујуће светлости модерног просветитељства, бројним замкама која нас маме на странпутице, постојана нетварна божанска светлост довољно је јака и поздана за све оне у чијој души још увек није згасла макар искра унутрашње светлости.

Крст Свете Нине — крст исплетен од винове лозе. По предању, Пресвета Богородица јавила се Светој Нини у сну и предала јој крст пре него што ју је послала на мисионарску делатност у Грузију. Крст Свете Нине јесте главна светиња Грузијске Цркве.

Ако Га уклонимо из Писма, лишавамо себе трагова Исуса Христа откриваних кроз читав Његов дуги план спасења и домостроја, и предајемо их другима. Да ли верност у љубави значи одбацити трагове вољенога? Изазов се не решава одбацивањем нашег наслеђа, него његовим очувањем и откривањем његовог истинског смисла.

У нашем народу, а не само у Цркви, уврежено је мишљење да је Св. Сава највећи српски просветитељ. Такво мишљење нашло је израз како у тропару Св. Сави, у коме се каже да је био учитељ који је просветио своју отаџбину, тако и у молитви, у којој му се обраћамо као просветитељу српске земље. Међутим, оваквом гледишту углавном нису склони они који су васпитани у духу модерног западноевропског погледа на свет.

Архиепископ фински Илија, који се фотографисао са лидером црногорких расколника у Риму и додатно подкрепио сумње у постојање контаката између Фанара и расколоничке структуре у Црној Гори, у прошлости је давао симптоматичне и контрадикторне изјаве.