Епископ Јосиф (Королев): „За намесника је веома важно да буде једног духа са братијом."
Епископ можајски Јосиф већ четврту годину стоји на челу Ваведенског ставропигијалног манастира Оптина пустиња. О томе шта се за то време променило и како манастир данас живи – са владиком је разговарано за Манастирски вестник.
Забрана уласка о. Миајлу Бацковићу не говори ништа о њему. Она говори све о онима који су је донијели
Оптужбе и мјере које се у хрватским медијима и политичким круговима пласирају против пароха Миајла Бацковића представљају опасан преседан политичке дискриминације, прикривен језиком „заштите достојанства“ и „историјске осјетљивости“.
Сергеј Худијев: О захтевном блудном сину
Да би „дошао себи" блудни син треба да удари о дно, и то болно — и отац му даје такву могућност. Милосрђе је оно што припада људима чије су гордост, непријатељство и арогантне претензије сломљени. „Близу је Господ скрушених срцем и смирене духом спасиће" (Пс 33:19).
Отац Ливиу Видикан-Манчи упозорава: Дигитална култура преобликује унутрашњи свет деце
У убрзаном и преоптерећеном свету, унутрашње обликовање деце и адолесцената постало је једна од најтежих — а истовремено и најнеопходнијих — одговорности родитеља, васпитача и друштва у целини.
Александар Живковић: Његош као савременик (поводом документарне ТВ серије) 1. део
А ђе вам је сада педагогија Црногорци и Брђани?
Блажена Ксенија Петроградска: ко је она и зашто је толико вољена
Шестог фебруара Руска православна црква прославља спомен једне од најпознатијих руских светитељки — блажене Ксеније Петроградске. Живела је у XVIII веку, али и данас за многе остаје жива и блиска помоћница. Ко је она била? Зашто је на иконама приказују у црвено-зеленој одећи? Да ли је била безумна — или је тако само изгледала онима око себе?
Протосинђел Симеон (Лопез): Име на зиду: Хроника настанка једне православне парохије у Колумбији
Са зидова медељинске мале цркве византијски светитељи посматрају вечним погледом, док доле, на тлу колумбијске Антиокије, једна крхка али постојана заједница наставља да, недељу за недељом, исписује сопствену хронику вере: причу саткану од заједничке молитве, од појања која прелазе океане, и од тихе извесности да, чак и овде, на крају једне ненаметљиве медељинске улице, обитава свето.