О времену свога одласка био је унапред обавештен. Непосредно пред кончину, окружен духовном децом, на питање шта ће чинити без њега, владика је одговорио: „Ако будем имао смелости пред Господом, нећу вас оставити.“ Осмехујући се, додао је: „Пишите ми писма.“ Те речи постале су општепознате. Обраћајући се владики Серафиму, људи тако чине и до данас.

Прослављење светог архиепископа Серафима (Собољева) било је још једна јасна потврда истине да је светост могућа увек и свуда — да она није само појава из прошлости Цркве, него да је могућа и данас, међу нама; да нам Бог увек шаље и наставља да шаље Своје верне сведоке, који побожним животом — подражавајући Његову безмерну љубав према човеку — са вером и смелошћу сами ходе путем који нам је Он показао и тим путем подстичу и воде и друге.

Овај инцидент разоткрива страшну истину: у идеологији „ПЦУ“ место Христа заузео је политички лозунг. Принцип „Украјина изнад свега“ овде је уздигнут на ниво апсолута, потиснувши самог Господа, заповест о љубави и поштовање светитеља. Када се национализам постави изнад Бога, храм се претвара у политички клуб, а вера у инструмент пропаганде.

„Примарни циљ једног младог човека мора бити правда Божија — то јест чист живот, колико је могуће неокаљан разорним страстима. Уређен живот може да роди бистар и јасан ум, са здравом визијом света, одлучну и добро усмерену вољу, али и проширено срце, способно да воли здраво и одговорно", нагласио је владика Бенедикт.

Једном је било већ вече када је дошао отац Јакинт, ходајући тешко, и ја сам га упитала шта се догодило. Рекао ми је: „Све сам људе исповедио и остао толико дуго да више нисам могао да устанем." Од јутра није ништа јео. Када би човек изашао од њега, осећао би се тако добро, био би други човек.

У добу дијалога, зашто одбијамо дијалог? То је питање упућено свим верницима.

"Утисци и запажања се и даље слежу, након и овогодишњег празновања посвећеног Светом Сави, првом архиепископу и просветитељу српскога рода, иако се овде у Македонији линијом Вардара прославља на један специфичан начин – са проређеним 'узгредним', или без икаквог светог богослужења."