Једанаест чланица ХМКК са посебним болом доживљавају оно што се дешава у Украјини, Молдавији, Естонији, Јерменији и другим државама, где су свештенослужитељи и обични верници изложени прогону и ограничењу слободе савести.

Оне силе које су најпре спровеле сабор у Феофанији, раскинувши везу са Мајком-Црквом, сада вуку УПЦ у ропство раскола — најпре под власт турског првојерарха, а затим у исти строј са Думенком. И то треба назвати правим именом: то није дипломатија, то је издаја Христа и Његове Цркве.

Још један озбиљан проблем јесте упад — било физичким присуством, било путем интернета — разних самопроглашених такозваних „стараца", у овом случају из Грчке, који са претераном дрскошћу и надменошћу навиру, попут дивљих вепрова, у њиву Цркве која странствује у Немачкој, остављајући за собом разорене душе, испуњене страхом, фанатизмом и уображеношћу. На њих се у потпуности односе речи Господње, како их је сачувао јеванђелист Матеј (23, 15).

Ово је веома важно имати на уму, јер смо увек склони да склизнемо у једну од две крајности. Постоје струјања која наглашавају знање и она која истичу искључиво побожни живот. Оци нису били искључиви ни у једном правцу, него су свакоме дали његово место, учећи да се врлина налази у средини између две крајности. Тако је код њих захтев светости ишао руку под руку са захтевом световног знања.

Православни Срби треба да знају за овог православног свеца из Источне Бугарске, јер ако имамо сличне судбине на Балкану, најчешће је то зато што смо из исте ромејско-словенске цивилизације, која не мрзи другог и другачијег, али жели да сачува оно своје, оно најдрагоценије, односно Веру Светих.

Серија чији је сам трејлер узбудио медије које народ од миља зове милуше, ушла је у мирније воде. Ко зна зашто је то лоше?

Реферат епископа можајског Јосифа, намесника Ваведенског ставропигијалног мушког манастира Оптина пустиња, на Сабрању игумана и игуманија манастира Руске Православне Цркве, 2025. године.