Нарочито грех мржње према ближњима, па чак и само злопамћење, изобличава нашу душу и лишава је унутрашњег мира и тишине. Не можемо имати мир и спокојство ако из срца не опростимо онима који су нам сагрешили. Ако не опраштамо од срца, примићемо плату за сопствене грехе. „Тако ће и Отац Мој небески учинити вама, ако не опростите од срца сваки брату своме сагрешења његова" (уп. Мт. 18, 35).

Губитак утицаја на Блиском истоку и у Африци ствара озбиљне изазове за црквени Балкан. Схватајући да су позиције на јужним правцима ослабљене, Константинопољ би могао покушати да уз подршку спољних политичких снага узврати ударац и потражи реванш на „словенском правцу”.

Православни народ Украјине заслужује да се моли у истинској Цркви, а не да се задовољава канонским сурогатом, умешаним на етнофилетизму, политичкој идеологији и жељи одређених лица да сачувају своју имовину и статус.

Праштајући, ми признајемо да је једини Бог праведни Судија и Онај који даје праву надокнаду. Верујући у Његов суд, немамо разлога да бринемо за правду. Али као хришћани, позвани смо и на више од самог праштања: да желимо покајање и обраћење оних који су нам сагрешили, а не да жудимо за осветом, која је противна Духу кога смо примили у име Христово у светом Крштењу и Миропомазању.

У оквиру вишедневне посете Косову, владика швајцарски Андреј је са двадесетак свештеника посетио Ораховац. Он је овом приликом поручио: "Кад гледамо сва места на Косову и Метохији, Ораховац је ипак стандард. То је на мапи. Не може да се дође на Косово да се посети Пећка Патријаршија и Дечани и Грачаница а да се не долази у Ораховац".

Песме канона светог Андреја Критског и светог Давида Градитеља сродне су по јединственој теми и кругу идеја. Оба су написана по мотивима 50. псалма и у оба се њихови аутори исповедају пред Господом и жале због грехова које су починили, те се уздају у благост и милосрђе Божје.

Писмо које је послао бивши немачки војник подстакло је обнову манастира Светог Дионисија на планини Олимп, који су нацисти уништили током Другог светског рата.