Током догађаја који је организовала Фондација Свете Катарине, посвећеног историјском манастиру и раду фотографа и аутора Лизи Маноле, архиепископ синајски Симеон изразио је захвалност Грчкој и Египту, које је назвао „двема отаџбинама“ Синајског братства.

Обраћајући се представницима хришћанских Цркава и заједница, дипломатског кора, као и званичницима Египта, Грчке, Свете столице, Малте и Уједињених нација, архиепископ Симеон је истакао да њихово присуство представља част за Манастир Свете Катарине. Посебно је захвалио и Мајклу Ригасу, заменику државног секретара САД за управљање и ресурсе, због његовог „трајног интересовања“ за манастир Свете Катарине.

У свом обраћању архиепископ је нагласио дубоке везе манастира са Грчком и Египтом:

„Пре свега, ми, синајски монаси, топло благодаримо нашим двема отаџбинама: Грчкој, која нас је родила, и Египту, који нас је примио.“

Говорећи о Арапској Републици Египат и њеном председнику Абделу Фатаху ел Сисију, архиепископ је изразио уверење да египатске власти чине све како би „Света гора Синај наставила свој вечни ход без прекида“.

На крају свог излагања архиепископ Симеон одао је признање Лизи Маноли за њен вишегодишњи рад и назвао је једним од „амбасадора Синаја“, поручивши присутнима:

„Нека благодат Бога, који се открио на Синају, буде са свима нама.“

Током скупа посебно је представљен рад Фондације Свете Катарине, која већ три деценије подржава очување манастира. Архиепископ је захвалио председнику фондације Димитриосу Дондосу, као и америчким сарадницима и члановима управе, истичући њихову дугогодишњу посвећеност заштити ове древне светиње.

Према речима организатора, фондација је основана пре 30 година, након апела тадашњег принца од Велса, данашњег краља Чарлс III, после његовог поклоничког путовања у манастир Свете Катарине 1995. године.

Фондација је током последњих деценија подржала бројне пројекте очувања рукописа, дигитализације архиве, заштите манастирске ризнице и увођења противпожарних система. Истакнуто је да њена мисија превазилази очување хришћанског наслеђа и обухвата заштиту „заједничке културне и духовне баштине човечанства“.

Организатори су манастир Свете Катарине описали као једно од најзначајнијих и најсветијих историјских места у свету, као и најстарији хришћански манастир са непрекидним монашким животом.

Говорећи о свом раду, Лизи Манола је истакла да је фотографисање манастира захтевало стрпљење, поверење и духовну осетљивост. Како је објаснила, на Синају се дозвола за фотографисање доживљава као „благослов“, односно као много више од обичне дозволе.

„Приступ се једном добије, али се на Синају мора изнова заслуживати“, рекла је Манола, додајући да је временом дистанца прерасла у „међусобно препознавање“.

Она је говорила и о сусретима са старцима манастира, разговорима уз кафу и чај, као и о прилици да присуствује припремању просфора, прављењу тамјана, литијама и свеноћним бдењима.

„Било је тренутака када сам свесно спуштала камеру, јер је невидљиво било присутније од видљивог“, закључила је она.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"