Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у петак 24. јула, уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа пакрачко-славонског г. Јована, свештенства и вјерног народа, служиће Свету архијерејску литургију у манастиру Морачник на Скадарском језеру, са почетком у 9 часова.

Манастир Пресвете Богородице Тројеручице – Морачник

Нa jугоисточном краку троугластог острва Морачник, једном у низу од педесетак острва, хриди и гребенова уз југозападну обалу Скададарског језера, налази се манастирски комплекс посвећен Пресветој Богородици Тројеручици. Комплекс је смјештен на истуреном рту на југоисточној страни острва, положен ниско, скоро до самог језера. Према називу острва, комплекс је у народу познат као манастир Морачник.

Први пут се помиње 1417. године у повељи Балше III Ђурђевића, сина Јелене Балшић и унука “светопочившег кнеза Лазара” како она назива свог оца, којом Балша дарује манастиру гумно соли у Бару, који му је по свему судећи и нови ктитор. Из повеље се види да је Морачник био метох најстаријег нашег манастира, Пречисте Крајинске, у којој је управо у то вријеме столовао зетски Митрополит Арсеније. Године 1614. један путописац каже да “свако од пет острва на језеру има по један манастир српских калуђера” а  крајем истог вијека игуман Морачника Николај тражи из Венеције једне свештеничке одежде. То је уједно и посљедњи спомен Морачника као живог манастира. Несумњиво је надживио вријеме наиласка Турака и дуго се биљежи по турским тефтерима, али вјероватно да као и његов матични манастир, Пречиста Крајинска, није преживио Махмут-пашу Бушатлију и његове походе на Црну Гору крајем осамнаестог вијека.

Послије рушења манастира крајем осамнаестог вијека до почетка 60-тих година XX вијека служио је као штала једном броју сељана из приобалних мјеста.

Манастир је дјелимично почео од стране Завода за заштиту споменика да се истражује и обнавља шездесетих и осамдесетих година двадесетог вијека.

Са благословом Митрополита Амфилохија од 1997. почиње обнова манастира, када почиње и да се богослужи у њему. Од 1997. године старешина манастира је јеромонах Јован (Ћулибрк), данашњи Владика славонски, који је, поред послова на обнови, добио благослов Митрополита Амфилохија да се стара о обнови духовног живота, цркава и манастира на Скадарском језеру (Зетској Светој Гори).  У манастиру је први пут служено на Преображење 1997. годане, а од 1998. се редовно одржава панагир и сабор на празник Тројеручице

Манастирски комплекс чине: храм посвећен Пресветој Богородици Тројеручици, са параклисом Светог Јована Дамаскина, капела Светог Григорија Синаита, храм Преображења Господњег на врху острва, манастирски конак и економски објекти.

Извор, фото: Митрополија црногорско-приморска