Уочи 1080. годишњице Успења Светог Јована Рилског Чудотворца, 18. августа, по устаљеној традицији, у светој Рилској обитељи служено је свеноћно бденије „са великом свечаношћу и благољепијем, и светлошћу мноштва упаљених свећа на свим полијелејима и свећњацима, и са пространом мусикијском црквеном песмом...“ (о. Неофит Рилски, „Опис бугарског светог Рилског манастира“).

Пре почетка бденија, братство и многобројни верни народ који је дошао у манастир дочекали су чудотворну Хавајску Иверску икону Пресвете Богородице. Икона је постављена на украшени налоњ у средини саборног храма, а поклоњење пред њом трајало је до завршетка јутрења.

Свеноћно бденије служио је митрополит ђирокастарски Натанаил, уз саслужење братства свете Рилске обитељи и свештенства из различитих епархија у земљи, архимандрита Гаврила, игумана светогорског манастира Зографа, свештеника Нектарија Јангсона из Руске заграничне цркве, чувара Хавајске чудотворне иконе, и протојереја Илије Марзева из Руске заграничне цркве.

Молитвено су учествовали Његова Светост патријарх бугарски и митрополит софијски Данило, митрополит великотрновски Григорије, митрополит неврокопски Серафим, епископ адријанопољски Евлогије, игуман свете обитељи, епископ браницки Јован, први викар митрополита софијског, и епископ агатопољски Јеротеј.

Богослужење су својим благољепним појањем украсили чланови хора „Свети Наум Охридски“, под управом др Андреја Касабова.

Од раног јутра на дан празника манастирска порта и саборни храм били су испуњени верницима који су дошли да се поклоне Пресветој Богородици и небеском заштитнику бугарског народа – Преподобном Јовану Рилском.

Светом Литургијом началствовао је Његова Светост патријарх бугарски Данило, уз саслужење поменутог свештенства, а у богослужењу су учествовали и епископ мелнички Герасим, главни секретар Светог синода, и епископ велбушки Исак, други викар митрополита софијског.

На крају Свете Литургије Његова Светост је одржао беседу посвећену духовном наслеђу и подвигу свебугарског небеског покровитеља:

„Велики празник – Успење Светог Јована Рилског – ове године обележава 1080 година од оног тренутка када се Свети Јован преселио из привременог у вечни живот, којем је тежио током читавог свог земаљског пута.

Он је од Бога задобио такву велику смелост, такву велику благодат, да је већ 1080 година неоспоран ауторитет за свакога ко се упознао са његовим животом, ко је посетио ово место и имао прилику да својим очима види, својим рукама дотакне и поклони се његовом нетрулежном телу – његовим светим моштима – и да у својој души понесе нешто од милости, благодати и благослова које светитељ измоли за све нас. Кроз све недаће кроз које су пролазили наш народ и наша држава, Рилски манастир никада није био напуштен. Он је прва свебугарска установа која је, после првих деценија ропства, након пада Бугарске под османску власт, обновљена као свенародна црквена установа и која је, од преноса моштију Светог Јована Рилског 1469. године па све до данас, место које привлачи све људе.“

Светом Јовану Рилском долазили су цареви још за време његовог земаљског живота, као и духовници, управитељи и људи свих сталежа и са најразличитијим проблемима. И током византијске владавине, и током османске владавине, и у време борбеног атеизма, дело, личност и подвиг Светог Јована били су признати од свих. Нисмо ни свесни у којој је великој мери то утврђивало наш народ и давало му ослонац и снагу да током свих ових година пролази кроз искушења са вером и надом у Бога, вођен и заштићен заступништвом Светог Јована. Свети Јован Рилски је објединитељ, средиште јединства читавог нашег народа. Он је извор наде и духовне помоћи, пример и путоказ у нашем животу – како да кроз искушења пролазимо на духовну корист, без штете по своје душе, и како да достигнемо Царство небеско.

Молимо се Светом Јовану да просвећује наше умове и срца. Он, будући човек од крви и меса, није учинио ништа што је човеку немогуће. Живео је суровим, строго подвижничким животом, али је све време истицао својим ученицима да није он, него Господ Онај Који у нама врши дело очишћења и спасења наших душа. Он даје снагу, Он чини и чудеса која су до данас небројена.

Најновија књига коју је Рилски манастир објавио са сабраним чудесима, укључујући и она из нашег времена – све до 2026. године – показује да благодатна помоћ и молитвено заступништво светитеља пред Богом никада нису престали. Важно је да памтимо како се Свети Јован удостојио дара ове благодати – покајањем, молитвом, верношћу Христу и трпљењем. И данас можемо да се дотакнемо његових нетрулежних моштију, испуњених благодаћу Божјом. Следимо његов пример. Заволимо Преподобног Јована свом душом и срцем, као што га и сада волимо, али заволимо га још више. Имајмо га увек у својим молитвама и мољењима, обраћајмо му се за помоћ, подршку, поуку и просвећење наших умова и срца.

Поштујући га и следећи његов пример, видећемо дело сабирања и јединства које Свети Јован врши и које нам је завештао у свом Завету, као и то како се његовом помоћи зло и све рђаво расејавају из наших душа и срца.

Нека молитвама Светог Јована Рилског Бог помогне свима нама да будемо достојна његова чеда.“

Његова Светост патријарх Данило захвалио је Светом синоду Руске православне заграничне цркве, епископу лондонском и западноевропском Иринеју и свештенику Нектарију Јангсону на великом благослову да Хавајска икона Пресвете Богородице посети бугарску земљу – Софијску, Неврокопску, Ловчанску, Видинску, Врачанску, Великотрновску, Сливенску, Варненску и Великопреславску епархију, као и свету Рилску обитељ. У знак захвалности патријарх Данило поклонио је свештенику Нектарију Јангсону копију чудотворне иконе Пресвете Богородице „Елеуса“ (Умиљење), која се чува у светој Бачковској обитељи.

Са своје стране, свештеник Нектарије Јангсон изразио је искрену захвалност за љубав и гостопримство са којима је дочекиван на сваком месту током поклоничког путовања свете иконе. Као благослов светој Рилској обитељи, отац Нектарије поклонио је манастиру копију Хавајске мироточиве чудотворне иконе.

Истог дана, у библиотеци свете Рилске обитељи, генерални директор Бугарске телеграфске агенције Кирил Влчев представио је број часописа „ЛИК“, посвећен 1080. годишњици Успења Светог Јована Рилског. У представљању су учествовали Његова Светост патријарх бугарски Данило, митрополит неврокопски Серафим и епископ адријанопољски Евлогије, као и проф. др Иван Желев.

Епископ Евлогије обратио се присутнима речима:

„Прослава је почела још јуче дочеком чудотворне Хавајске иконе Пресвете Богородице.

Истински духовни доживљај имали смо и данас на Светој Литургији, којом је началствовао Његова Светост патријарх бугарски Данило, уз саслужење митрополита ђирокастарског Натанаила, митрополита великотрновског Григорија, митрополита неврокопског Серафима и других архијереја, као и многобројног свештенства из целе Бугарске, али и из Румуније и Америке. Тако је ово заиста постала свеправославна свечаност.

Чињеница да се већ више од хиљаду година чува, прославља и поштује спомен Светог Јована Рилског потврђује његову велику светост и чињеницу да он није само бугарски, него и велики свеправославни светитељ. Ово поштовање спомена светитеља трајаће до свршетка света. Света обитељ преживела је различита времена – од турског ропства до атеистичког периода – али спомен Светог Јована остао је жив, како кроз монашко братство тако и кроз читав бугарски народ, за који нема вољенијег светитеља од Светог Јована Рилског.

А данас, као што смо сви већ сведоци, наша празнична радост је двострука због присуства Хавајске чудотворне иконе.

Сви смо својим очима видели чудо мироточења и, гледајући га, поново нисмо могли да поверујемо да се то заиста догађа. Зато нека буде опроштено онима који то нису видели и не могу да поверују. Али ми, који смо живи сведоци, говорићемо о овом чуду, како би што више Бугара утврдило своју веру, сачувало је и предало наредним поколењима.“

Чудотворна Хавајска икона Пресвете Богородице остала је у обитељи ради поклоњења до вечерњих часова, када је кренула ка Софији, последњем месту њеног боравка у Бугарској пре повратка на Хавајска острва.

Извор, фото: Бугарска патријаршија

Превод са бугарског: редакција портала "Живот Цркве"