Трећа недеља Великог поста, 2/15. марта 2026. године, прослављена је у Јерусалимској патријаршији, као и у целој Православној Цркви, као Крстопоклона недеља.

Тога дана Црква износи на поклоњење Часни Крст Господњи, да би верни из њега примили снагу да наставе свој подвиг усред поста и тако достојно дочекају светло Христово Васкрсење.

Јерусалимска Црква, на чијем је тлу Часни Крст Господњи био пронађен и уздигнут, ове године није могла да празнује ову недељу уобичајено у Храму Гроба Господњег, који остаје затворен због текућег рата, већ у Патријаршијском и манастирском храму Светих Константина и Јелене.

Уочи празника служено је свечано празнично вечерње, којим је началствовао Његово Блаженство. У недељу ујутру служена је Божанска литургија, такође уз началствовање Његовог Блаженства. Саслуживали су му високопреосвећени митрополит капитолијски Исихије, архиепископ константински Аристарх, архимандрит Нектарије, настојатељ храма архимандрит Калист, секретар Светог и свештеног синода архимандрит Христодул, архиђакон Марко и јерођакон Продром.

Поредак богослужења уредио је архимандрит Алексије, чувар богослужбеног поретка Цркве, док је појање предводио први појац Храма Гроба Господњег, ђакон Евстатије, са својим сарадницима. На богослужењу је присуствовао и генерални конзул Грчке у Јерусалиму, господин Димитриос Ангелосопулос, као и неколико верника из Свете Земље, монахиње и веома мали број поклоника, јер је због избијања рата долазак ходочасника у потпуности престао.

После Божанске литургије извршена је, по црквеном поретку, литија са Часним Крстом по терасама и дворишту манастирског храма Светих Константина и Јелене, при чему су архијереји наизменично носили Часни Крст.

Након тога сви присутни упутили су се у Патријаршијску салу, где је Његово Блаженство, патријарх јерусалимски Теофил III, одржао следећу беседу:

„Данас се испунила пророчка реч: Ево, поклањамо се месту где стајаху ноге Твоје, Господе; и окусивши дрво спасења, избависмо се од страсти које се рађају из греха, молитвама Богородице, Једини Човекољупче, како исповеда црквени песмопојац.

Ваша екселенцијо, генерални конзуле Грчке у Јерусалиму, господине Димитриосе Ангелосопулосе,
часни свети оци и браћо,
побожни хришћани,

Сада, усред пута свете Четрдесетнице Великог поста, Часни и животворни Крст Господа нашег Исуса Христа поставили су свети и богоносни оци као извор укрепљења и духовног освежења, и управо то поклоњење Крсту данас празнује наша света Црква.

Зато, будући да због ратних прилика нисмо могли да одемо у Храм Гроба Господњег, сабрали смо се у патријаршијском и манастирском храму светих и славних, Богом овенчаних царева и равноапостолних Константина и Јелене, где смо свечано служили Патријаршијску Божанску литургију, уз саслужење уважених чланова нашег Братства Светог Гроба — архијереја, свештеника и јерођакона.

Јер реч о Крсту, каже божанствени апостол Павле, онима који гину јесте лудост, а нама који се спасавамо сила Божија (1. Кор. 1, 18). Заиста, проповед о распетом Христу дугује своју силу самом Богу. Јер проповед о Крсту изгледа као безумље и саблазан онима који иду путем погибије, док је за оне који иду путем спасења — за хришћане — сила Божија која спасава.

По непогрешивом сведочанству светог првомученика Стефана, пророци су унапред објавили долазак Праведника (Дап. 7, 52), то јест Сина и Логоса Божијег, Исуса Христа, који је, по речи апостола Петра, једном пострадао за грехе — праведник за неправедне — да нас приведе Богу, умртвљен телом, али оживљен духом (1. Петр. 3, 18).

Другим речима, Богу је било угодно да крвљу Крста помири и обнови све са Собом, како каже премудри Павле: И кроз Њега да измири са Собом све, учинивши мир крвљу Крста Његовог (Кол. 1, 20). То значи да је крв Сина и Логоса Божијег, проливена на дрвету Крста, учинила сам Крст оруђем деловања силе Божије. Зато су свети оци поставили животворни Крст усред пута поста, ради укрепљења и освежавања у нашој борби против страсти и телесних жеља.

Јер тело жели против духа, а дух против тела (Гал. 5, 17), каже богонадахнути апостол Павле. Он говори о борби између злих и добрих помисли. Како тумачи свети Јован Златоуст, апостол уводи борбу између злих и добрих мисли. А свети Софроније Јерусалимски, говорећи о великој користи поста, каже: Пост чини тело лакшим, а чисто поклоњење божанском Крсту удаљава ум од смутње срамних дела и узводи нас ка небеском Царству.

Рецимо и ми са нашим светим оцем Софронијем: О Часни Крсте, најсигурнији чувару хришћана… просветли око срца нашега и удостој нас да угледамо светлозарни дан Пасхе, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа. Амин.

Многе године у миру!“

Извор, фото: Јерусалимска патријаршија

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"