У овом дугом ходу који називамо животом, Господ нам дарује људе који у правом тренутку долазе да помогну другима, са потпуном несебичношћу. Један од таквих био је и отац Хауме Ксавијер Ереу, чији живот и дело остају дубоко урезани у сећању верних којима је служио. Као дугогодишњи свештеник епархије западноевропске Српске православне цркве оставио је неибрисив траг у историји Православља на Иберијском полуострву.  

Отац Хауме је примио Православље током деведесетих година XX века. Живео је у Барселони, где је по занимању био адвокат. Посебно је био посвећен својој породици у којој је заједно са супругом Јулијом подигао двојицу синова и кћер. У време када се православна заједница у Барселони налазила у веома тешкој ситуацији, његова помоћ показала се као дар Божијег Промисла. Канонски опстанак заједнице био је од пресудног значаја, а он је, уз благодат Божију, одиграо важну улогу у решавању сложених правних питања.

Око 2003. године преселио се у Хирону, где је, још као ђакон, основао прву православну парохију у том граду. Године 2005. рукоположен је за свештеника од стране епископа западноевропског Луке (Ковачевића). Та парохија постала је духовни дом многима — Србима, Русима, Украјинцима, Грузијцима, Румунима, Молдавцима, али и домаћем становништву. Својом благошћу и мудрошћу, отац Хауме је успео да окупи људе различитих језика и култура и да их сачува у јединству Цркве.

Поред пастирске службе, остао је верен и свом позиву адвоката, користећи га као средство служења ближњима. Помагао је многима, нарочито имигрантима, да уреде свој правни статус, често у веома тешким околностима. Све је то чинио потпуно несебично, не тражећи никакву надокнаду. Заједно са својом супругом Јулијом, пружао је уточиште онима који нису имали дом, показујући да је јеванђељска љубав делатна и конкретна.

Његова личност била је обележена великом отвореношћу, гостољубљем и дубоким разумевањем за људску слабост и страдање. Имао је и песничку душу — писао је поезију, а многе његове песме биле су посвећене Пресветој Богородици.

Године 2020. разболео се од тешке болести, али ни тада није престао да служи. До последњих месеци живота, кад год му је здравље дозвољавало, служио је Свету Литургију и остајао уз своју паству, као њен једини свештеник.

У четвртак, 12. дана, отац Марти,старешина храма Покрова Пресвете Богородице у Барселони, посетио га је у болници и причестио Светим Тајнама. Само сат времена након причешћа, отац Хауме се упокојио у Господу — тихо и молитвено, како је и живео.

Сахрањен је 14. марта у свом родном месту Ла Бисбал де Емпорда, опело је извршио протојереј-ставрофор Марти Пуће уз саслужење још двојице свештеника.

Живот оца Хаумеа сведочи да Црква није само место богослужења, већ простор љубави, жртве и заједништва. Он је својим делом показао да је могуће бити и пастир и слуга, и учитељ и брат, и да се истинска вера пројављује у делатној љубави према сваком човеку.

Нека Господ свом верном служитељу протојереју Хаумеу дарује живот вечни у насељима праведних.

Вјечнаја памјат!

Приредила редакција портала "Живот Цркве"