Митрополити дидимотишки и александрупољски Дамаскин и Антим, као и цивилни гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис, говоре за „Православну истину“ о верској политици и међународним односима, поводом недавног догађаја у Тракији

Пише: Сотирис Лециос

„Света Гора је бедем нашег Православља и његов светионик. Она је радионица светости и љубави, али и стуб снаге“, каже цивилни гувернер Свете Горе Алкивијадис Стефанис за „Православну истину“, после недавног предавања у Александрупољу о улози коју светогорска монашка држава има данас.

Значајна и трајна улога Свете Горе у свету поново је дошла у средиште пажње поводом предавања господина Стефаниса у Духовном центру Александрупољске митрополије. Пред бројном публиком, господин Стефанис изложио је тему „Верска дипломатија и СветаГора“, а топао одзив присутних потврдио је велико интересовање локалне заједнице за питања која повезују православно духовно предање са савременим међународним збивањима.

Говорећи о приликама које данас владају у свету, господин Стефанис је истакао: „Прво што видимо да се променило у односу на прошлост јесте то да је рат сада свеобухватан и да захвата све стубове моћи. Живимо у доба асиметричних ратова, у којима се комбинују војна и политичка средства. Друга промена јесте то што живимо у изразито токсичном времену, праћеном великом неизвесношћу и несигурношћу. И што ове одлике буду више преовладавале, то ће људи упорније тражити одговоре. Православље, а нарочито Света Гора, у добром је положају да им те одговоре пружи!“

Посебно је значајно запажање господина Стефаниса да Свету Гору не посећују само хришћани из Европе и других делова света, већ и људи из земаља Персијског залива и са Блиског истока. „Под притиском страшних ствари које се данас дешавају на нашој планети, сви они траже спокој, мир и одговоре на низ кључних питања“, истиче господин Стефанис и додаје: „Утицај Свете Горе у овом периоду је импресиван, не само на националном већ и на светском нивоу. Више од хиљаду година на Светој Гори исто предање се тачно чува, не мењајући се, и управо то траже и проналазе сви који долазе у додир са монашком државом.“

Стабилност

Господин Стефанис сматра посебно охрабрујућим то што грчка држава схвата да Света Гора данас, кроз верску дипломатију, може да има кључну улогу на међународном плану и да постане чинилац стабилности у једном узбурканом свету. „Светогорци то разумеју боље од било кога, јер свештени манастири, без обзира на начин монашког живота који следе, могу да живе заједно, одржавајући изузетну равнотежу између предања, исихастичког живота и отворености према свету и позитивног утицаја на њега“, наглашава господин Стефанис и указује на драгоцен, мада многима мало познат, допринос Свете Горе: „Без обзира на свој монашки живот, монаси учествују у томе и осећају утицај који Света Гора врши.

То се види и по присуству Атонијаде, у којој се школују многи ученици страног порекла. Када та деца заврше школовање, постају најбољи амбасадори Грчке и Православља у иностранству. Вреди такође напоменути да велики број монаха путује у иностранство како би учествовао у различитим културним догађајима (на пример, изложбама слика, музичким наступима, предавањима и слично), служио Свете Литургије и исповедао вернике који то желе. Једна стара изрека каже: ‘Монах је од свих одвојен, а на крају са свима сједињен!’ Свети оци, иако далеко од свега световног и секуларног, својим делима ипак показују да су веома близу човечанству које страда. Конференције, симпосијуми, предавања и други скупови на којима учествују монаси непрестано се одржавају, а људи су их прихватили, изражавајући на тај начин своју љубав.“

Митрополит александрупољски: „Пре хиљаду година Света Гора је имала организациону и управну структуру сличну данашњој Европској унији“

Митрополит дидимотишки: „Присуство Цркве у хаосу који данас влада на нашој планети може донети позитивне резултате“

„Предавање господина Стефаниса било је изузетан догађај за наш град, који представља геополитичку, геостратешку и културну раскрсницу. Господин Стефанис нам је веома добро познат, будући да је дуги низ година служио у војним јединицама на нашем подручју“, каже за „Православну истину“ митрополит александрупољски Антим.

Повод за организовање недавног догађаја у Александрупољу био је текст који је сам митрополит написао за часопис „Ахилиос Полис“ Лариске митрополије, о месту Православне цркве у Европи. То је подстакло разговор са господином Стефанисом, који је предложио да се организује ово предавање.

„Цивилни гувернер Свете Горе говорио је о њеној историји и административном устројству, а посебно нас је задивило то што је Света Гора још пре хиљаду година имала организациону и управну структуру сличну данашњој Европској унији и НАТО-у! Сваки светогорски манастир задржава своју самосталност, док истовремено цела Света Гора према спољашњем свету може да говори једним гласом, обједињујући православне вернике, али и друге хришћане.

Духовност Свете Горе мора да нам служи као чврст темељ док позивамо читав свет да научи да живи заједно и да заједнички корача, при чему ће свако чувати духовност коју је примио из прошлости. Начин на који православни монаси из свих крајева света заједно живе у светогорским манастирима треба да нас научи како и ми можемо складно да живимо заједно“, наглашава митрополит александрупољски.

Опасност

Он такође истиче да православна верска дипломатија данас може да одигра чак и снажнију улогу од Уједињених нација, управо зато што у њој нема личних интереса и што не тражи ништа заузврат. Она тежи једино заједничком путу, утемељеном на заједничкој вери, православном предању и литургијском животу.

На питање какве би иницијативе светогорска заједница могла да предузме на глобалном нивоу у области верске дипломатије, митрополит Антим износи своје виђење, указујући на следећу опасност: „Уколико светогорска заједница покрене неку такву иницијативу, суочиће се са монашким редовима Католичке цркве. На тај начин могла би да се изгуби свака добра намера која долази са Свете Горе. Међутим, свети оци са Свете Горе могли би, посредством Васељенске патријаршије, која је општеприхваћена институција и стоји изнад различитих монашких покрета у Европи, да предложе један modus vivendi, односно наднационални предлог начина живота.“

Поводом свог присуства овом догађају, митрополит дидимотишки, орестијадски и суфлијски Дамаскин говорио је за „Православну истину“ и, између осталог, рекао:
„Православна црква је одувек била значајан чинилац мира, помирења и културе. Грчка и православна култура шириле су своју светлост и оставиле снажан траг широм света посредством бројних иницијатива и активности.“

Он додаје: „Несумњиво је да је у том процесу важну улогу имала и монашка заједница Свете Горе. Господин Стефанис је у свом предавању указао на једну значајну чињеницу, ослањајући се на оно што се наводи у ‘Алексијади’ Ане Комнине: сазнајемо да је сваки цар најпре слао свештенике и мисионаре како би другим народима пренели дух Православља. Тако је и данас неопходно преносити дух Православља читавом свету, јер се на тај начин многе ствари могу променити. Улога Цркве јесте да тихо и стваралачки гради мостове разумевања међу људима. Већ само присуство Цркве усред хаоса који данас влада на нашој планети може донети позитивне резултате.“

Митрополит дидимотишки истовремено истиче да Света Гора много пружа и на пољу културе, као и образовања посредством Атонијаде, будући да многобројној деци из различитих крајева света пружа прилику да, упоредо са православном вером, уче и грчки језик.

На крају је изнео и следећи предлог: „Помирење и слога међу Православним црквама, као и међу другим хришћанским црквама, морају се што пре остварити. То би представљало победу верске дипломатије!“

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"