Од свих руских светаца преподобни Сергије је можда најнедокучивији и најтајанственији.

Његов живот је толико једноставан и толико прозрачан да се може само немо гледати у размишљању. Од детињства је заволео Бога једноставном љубављу и у току целог свог живота је био једноставан и све једноставнији, тако да кад се човек загледа у њега све мање осећа да може да каже било шта о њему: од свих руских светаца он изгледа најдаљи, заоденут у најдубље контемплативно тиховање. А уједно је и задивљујуће близак: близак је по некој муњевитој сили своје молитве, близак је по томе што стојећи пред Богом, пред лицем Господњим неподељеним срцем, неподељеним мислима, он пред лицем Господњим узноси молитве за све нас и понекад се осећа с каквом силом нам се враћа благодат измољена његовом молитвом.

_{Фото: икона преподобног Сергија Радоњешког на литургијском покрову из 20-тих година 15. века, фрагмент извор: wikipedia.org}

Узносимо молитве постојано, крајње једноставно, са свом чистотом срца, коју можемо имати, смерном и једноставном, а истовремено неумољиво целовитом и чистом свецу руске земље. Молимо се за себе, како бисмо захваљујући његовим молитвама и ми пронашли пут ка једноставности и целовитости и како бисмо се молили за цео свет. Како бисмо се такође посебно молили и за ону земљу коју је он умео да воли тако дубоко, живо и самопрегорно да су на њој (за његовог живота и после страшног татарског јарма) наступили отопљење, мир, љубав и једномисленост међу људима, који су се заснивали на делу, на вери у Бога, на вери у човека, на вери у то да је Господ Господар земаљске историје и да су сви догађаји у животу, у коначном, тајна спасења света.

Али да бисмо се тако молили, треба сами до краја у то да поверујемо: да поверујемо у то да је Господ заиста међу нама, да заиста тајанствено управља догађајима на земљи који су понекад врло страшни. И не треба да поверује само на речима, само разумом, већ треба да цео свој живот и себе преда у руке Божје, да пажљиво чита Његове речи, не штедећи себе, али с крајњим милосрђем према другима, да буде творац, а не само слушалац речи Божје, речи Светога Духа.

И тада ће, ако самим животом и начином на који ослушкујемо Бога и испуњавамо Његову вољу, уђемо у ову тајну тиховања и молитвеног сазрцања, кроз нас  можда исто као кроз светог Сергија, премда у много мањој мери, благодат доћи на људе који су око нас, и даље, и шире: на све оне које је Господ толико заволео да је Сина Свог Јединородног дао на смрт и на распеће, само да би људи могли да поверују у љубав Божју и људску, да поверују и да почну да живе по вери. Амин.

 (18. јул 1971.)

Митрополит сурошки Антоније

Извор: pravlife.org (проповед публикована у зборнику "У име Оца и Сина и Светога Духа")

Превод са руског: Марина Тодић

_{Насловна фото: фреска чудесног јављања, обећања које добио Преподобни да ће умножити број његових ученика, да се неће смањити после његовог одласка и да ће бити украшени чудесним врлинама ако буду следили његове стопе, извор: monasterium.ru}