Његово Високопреосвештенство архиепископ и митрополит зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас, на празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра, митрополита цетињског, Свету архијерејску литургију у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Доњој Бишњи код Дервенте.

У уводном делу своје беседе митрополит Фотије истакао је да је „Апостол Лука показао да је Логос Божји остварење свих људских трагања за истином“, подсетивши да је овај велики јеванђелист својим писаним сведочанством утврдио веру хришћана у Христа као Спаситеља света. „Свети Петар Цетињски био је светитељ још за живота – лице као воштана свећа, срце пуно Духа Светога“, нагласио је митрополит, додајући да „Црква опстаје јер њоме управља Дух Свети, а глава јој је сам Христос“.

Митрополит је у својој поруци вернима позвао да „ова светиња буде место молитве, савета и духовног утврђења у овом распетом времену“, нагласивши значај очувања вере, мира и јединства у Цркви Христовој.

БЕСЕДА МИТРОПОЛИТА ФОТИЈА

Високопреподобни оче игумане, драга братијо, драги оци, игумани других манастира, уважена сестро из манастира Детлака, драга браћо и сестре,

Не долазим овде, у манастир Бишњу, често, али ту сам у молитвама – као што бисмо сви требало да будемо у молитви једни са другима, да се тако укрепљујемо благодаћу Божјом. Тако је отачки речено.

Данас празнујемо Светог апостола и јеванђелисту Луку, једног дивног апостола, ученика дванаесторице. Он је био један од Грка који је са групом из Атине дошао у Јерусалим да чује о новом и великом Учитељу који се тамо појавио. Грци су, преко своје философије, били отворени за нова сазнања и учења, а посебно за учење о Логосу Божјем. Сва њихова античка философија темељи се на појму „Логоса“. Када су дошли у Јерусалим и чули речи које апостол Јован касније записује у Јеванђељу: „Логос постаде тело и настани се међу нама…“, повезали су то са својим древним учењем. Није случајно што су се Грци у првим годинама хришћанства крстили и прихватили хришћанство. Бог је кроз античку философију имао своју педагогију према њима, припремајући их за Јеванђеље. Зато се неки философи, попут Сократа и Платона, сликају у предворју храма као претече хришћанства. Многи теолози о томе говоре и уче. Апостол Лука је, са групом тих Грка, дошао да види Господа, али од мноштва народа нису могли прићи. По Промислу Божјем, видели су апостола Андреја и замолили га да их уведе. Када су пренели Господу, Он је рекао да дођу Грци, јер је дошло време да се 'прослави Син Човечији'. Господ је знао да ће Грци прихватити Јеванђеље и да ће они проносити славу Његову свим народима света. Док су Јудеји, који су били изабрани народ, већином нису препознали Месију и Спаситеља, Грци су Га препознали и прихватили. Свети апостол Лука био је широко образован човек – лекар, историчар, иконописац и познавалац различитих наука. У дубини душе тежио је за истинским Учитељем, кога је могао наћи само у Господу Исусу Христу. Постао је блиски сарадник апостола Павла, а делимично и Петра. На основу њихове проповеди написао је своје Јеванђеље у Риму, око 60. или 61. године, упућено не само Грцима него свим народима који су долазили из многобоштва. Он је говорио о суштини Јеванђеља Христовог – да су сви народи позвани на спасење ако прихвате апостолску и јеванђелску науку. Јудеји су били припремљени за Јеванђеље кроз пророке и закон, Јелини кроз философију, док су други народи тек требали да спознају ту светлост. Свети апостол Лука био је велики апостол и мученик Христов. Пострадао је у Боетији, у Малој Азији, где је распет на једној маслини и мучен до смрти. Свој подвиг је крунисао мучеништвом. Нека наши људи који славе Светог Луку читају његово Јеванђеље и нека му се моле, јер он помаже свима који су духовно раслабљени.

Данас празнујемо и Светог Петра Цетињског.

Он има дивно житије. Као дете од једанаест година дошао је у Цетињски манастир и тамо провео читав живот у подвигу и испосништву, иако је касније као владика имао власт над целом Црном Гором. Тада су црногорски митрополити имали и државну власт, били су управитељи Црне Горе. Али Свети Петар је на првом месту увек стављао јеванђеље Христово и Цркву Божју. Његов рад је био усмерен ка одбрани православне вере од римокатоличког прозелитизма, који траје до данас, и ка борби за слободу свог народа од турског ропства. Свети Петар је био истински монах и подвижник. У житију стоји да су га људи већ за живота сматрали светитељем. Када би га видели, говорили су да изгледа као воштана свећа — са преображеним, светлим лицем. Био је велики чувар Православља и поштовалац царске Русије. Благосиљао је свој народ, али га је и проклињао када би одступао од заједнице са Богом и са Русијом. Надамо се да ће се испоштовати његови благослови и да ће се у Црној Гори поново подићи капела на Ловћену, коју је Његош подигао своме стрицу, Светом Петру. Та капела треба да се врати на место са којег, како кажу, „се виде све српске земље на четири стране крстолико“.

Иако је тешко, Црква ће опстати. Она је опстала кроз многа гоњења, јер је води Дух Свети. Сам Христос је њена глава.

Бојимо се за државу, јер су многи недовољно свесни времена у ком живимо и могу направити погрешне кораке који не би били добри за нашу будућност. У таквим временима људи су се увек обраћали најмудријим главама у Цркви — патријарсима, митрополитима, епископима — и заједно доносили одлуке за спас народа. И данас је време за мудрост и саборност. Не зна се више где нам је воља – да ли у Матици, на распетом Косову, или овде, у Републици Српској. Зато се треба молити Богу.

Ова светиња ће чувати наше предање једне, свете, саборне и апостолске Цркве, јер се и данас покушава раздробити Православље као некада наше царство после Косова.

Морамо бити мудри и препознавати знаке времена.

Недавно сам објавио књигу о монаштву. Треба је читати, јер подсећа шта чини монаштво и како човек може провести 20, 30 или 50 година у манастиру, а да му не буде досадно, јер је сусрео Христа.

Када се човек сусретне са Господом, ту је крај његовог трагања. Тако су и апостоли све оставили и пошли за Христом. Тако су и Грци у Јерусалиму, видевши Господа, постали хришћани. Руси су се у 9. и 10. веку крстили после посете цариградској цркви, где су чули дивно византијско појање које им је личило на анђелско појање. Због те небеске хармоније одлучили су да постану православни. Русија је данас највећи заштитник Православља у свету. У то не треба сумњати.

Ми треба да покажемо љубав и заједништво, јер време у којем живимо није лако.

Видимо и у Београду да студенти који су завршили теолошки факултет излазе на улице и протестују против сопственог факултета — то је апсурд и духовни нонсенс.

Оче игумане, честитам славу. Желим свако добро и да се братија овде умножи, јер више руку може више да уради. Монаштво је подвиг који гледамо свакога дана и у којем се учимо. Нека ова светиња буде место где ће људи долазити да се моле Богу и траже савете од мудрих отаца — како живети у ово распето време.

Живели! Бог вас благословио и свако добро даровао!

Митрополиту Фотију саслуживало је више свештеника Епархије зворничко-тузланске, а молитвеном сабрању присуствовали су и гости из других епархија који су дошли да заједнички прославе празник и крсну славу игумана манастира.

Светог апостола и јеванђелисту Луку као своју крсну славу славе архимандрит Симеон (Обреновић), игуман ове свете обитељи, и јеромонах Авакум (Стјепановић), сабрат манастира. По завршетку литургије, митрополит Фотије је освештао славске дарове и преломио славски колач са свечарима, свештенством, монаштвом и верним народом.

У братској и молитвеној атмосфери, празнично сабрање настављено је трпезом љубави у манастирској трпезарији, где су верници и гости имали прилику да поделе радост празника и да упуте молитве за духовни напредак манастира и читаве Епархије зворничко-тузланске.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска