Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Онуфрије служио је 24. септембра Свету литургију у Зимненском Успенском женском манастиру, на празник Светогорско-зимненске иконе Пресвете Богородице, када је обележено 1025 година од оснивања манастира и 35 година од обнове монашког живота у овој светињи.

Прослава је почела претходне вечери свеноћним бденијем и акатистом Пресветој Богородици пред чудотворном Зимненском иконом, које је у манастирском Успенском саборном храму служио митрополит Онуфрије са другим архијерејима. Током ноћи служена је и прва Света литургија у оквиру прославе, саопштило је Информативно-просветно одељење Украјинске православне цркве.

На јутарњој Светој литургији, на сам дан празника, митрополиту Онуфрију саслуживало је десет архијереја Украјинске православне цркве, као и свештенство манастира и свештенослужитељи из различитих епархија Украјинске православне цркве.

Молитвено учешће у богослужењу узела је игуманија Зимненског манастира Стефанија, заједно са игуманијама других женских манастира Украјинске православне цркве, сестринством манастира и великим бројем верника. Богослужбене песме појао је хор Кијевске духовне академије и семинарије.

Током Малог входа митрополит Онуфрије одликовао је игуманију Стефанију Орденом Светог Николаја Чудотворца, поводом 35 година њене игуманске службе у манастиру.

Током богослужења узнесене су молитве за мир на украјинској земљи, као и да Господ милостиво погледа на украјински народ и укаже милост онима који због рата трпе различита страдања.

После Свете литургије око манастира је прошла литија са чудотворном иконом Пресвете Богородице, а верници су покропљени освећеном водом.

Митрополит Онуфрије честитао је свима празник и благословио окупљене вернике. Игуманија Стефанија захвалила је поглавару Украјинске православне цркве и архијерејима на посети и заједничкој молитви у манастиру.

Кратка историја манастира

Манастир је основао 1001. године кнез Владимир Велики као мушки Успенски манастир, на природно утврђеном узвишењу изнад реке Луге. Место, познато као „Света гора“, први пут се помиње у Повести минулих лета крајем XI века. Према предању, Варлаам, први игуман Кијево-печерског манастира, упокојио се овде на повратку из Цариграда у Кијев.

У писаним документима манастир се први пут помиње 1458. године, а крајем XV века село Зимно припадало је православном племићу Фјодору Чарториском, који је у манастиру подигао Успенски храм, одбрамбене зидине и куле. Његов син Александар касније је манастиру задао велике тешкоће због имовинских спорова, али се пред смрт измирио са монасима и 1566. године дао да се за манастир излије звоно које је сачувано до данас.

Манастир је 1682. године потпао под унијатску управу, а касније је престао да постоји. Његови храмови враћени су православнима 1795. године и коришћени су као парохијске цркве.

Монахиње из Корецког манастира дошле су 1892. године како би обновиле монашки живот, а Свети синод је наредне године званично обновио манастир као женски. До 1914. године у њему је живело 16 монахиња и 103 искушенице.

На почетку Првог светског рата игуманија Аријадна и четрдесет сестара евакуисале су се у Житомир, поневши са собом Зимненску икону, док су остале сестре одлучиле да остану, говорећи да су спремне да умру у свом манастиру. Манастир је затворен 1946. године.

Прве монахиње вратиле су се из Корецког манастира у јуну 1991. године, а већ у року од годину дана обновљену монашку заједницу чиниле су две монахиње, шест расофорних монахиња, седам искушеница и два јеромонаха. Мати Стефанија постављена је за игуманију у марту 1992. године.

У манастир су 1993. године донете мошти архиђакона Стефана и Светог Арсенија Кијево-печерског, а наредне године и Почајевска икона Пресвете Богородице.

Године 1995, приликом обележавања 500 година Успенског храма, манастиру је враћена његова Зимненска икона Пресвете Богородице, а том приликом забележена су сведочанства о знамењима и једном исцељењу међу верницима.

Свети синод је 1996. године манастиру доделио ставропигијални статус. Његово Блаженство митрополит кијевски и све Украјине Владимир непосредно се старао о манастиру све до свог упокојења 2014. године, када је непосредну архипастирску бригу о овој светињи преузео митрополит Онуфрије. Он ту службу наставља и данас, често посећујући манастир и лично предводећи богослужења.

Извор, фото: orthochristian.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"