Архиепископ њујоршки и митрополит све Америке Сава (Испер)

На празник Светог Силуана Атонског, 24. септембра, сетио сам се једног догађаја који показује како се светитељи, дотакнути божанском благодаћу, односе према другима. У житију Светог Силуана, које је написао његов ученик, Свети Софроније Сахаров, читамо следеће:

Једном смо сазнали за разговор између старца — духовног оца — и једног архимандрита који се бавио мисионарским радом међу неправославним заједницама. Тај архимандрит је веома поштовао старца и често је долазио да разговара са њим приликом својих посета Светој Гори Атонској. Старац га је упитао како проповеда. Архимандрит, који је још био млад и неискусан, живо је почео да говори, снажно гестикулирајући:

„Ваша вера је искварена. Код вас је све изопачено и погрешно и, ако се не покајете, нећете се спасти.“

Саслушавши га, старац упита:

„Реците ми, оче архимандрите, верују ли они у Исуса Христа? Верују ли у истинитога Бога?“
„Да, верују.“

„А поштују ли Мајку Божју?“

„Да, поштују је, али је њихово учење о њој погрешно.“

„Поштују ли светитеље?“

„Да, поштују их. Али какве светитеље могу имати након што су се одвојили од Цркве?“

„Служе ли богослужења у својим црквама и читају ли реч Божју?“

„Да, имају богослужења и цркве. Али када бисте само могли да видите каква су њихова богослужења у поређењу са нашим — како су хладна и суха и како су лишена духа и живота!“

„Онда је, оче архимандрите, добро што верују у Исуса Христа, што поштују Мајку Божју и светитеље и што им се молитвено обраћају за заступништво. Ако им кажете да је њихова вера ‘искварена’, више вас неће слушати. Уместо тога, реците тим људима: ‘Добро је што верујете у Бога, што поштујете Мајку Божју и светитеље, што идете у цркву и учествујете у богослужењима, што се молите у својим домовима и читате реч Божју.’ Затим им реците да греше у овом или оном веровању и да то треба да исправе. Тада ће све бити добро. Господ ће им се радовати, а сви ћемо се спасти милошћу Божјом, оче архимандрите. Бог је љубав. Зато сваку заблуду треба исправљати љубављу. На тај начин ће се спасти сви који слушају вас и реч Божју — као и сви који им проповедају. Али ако их осуђујете, њихова срца вас неће чути и од тога нико од вас неће имати користи.“ (стр. 77)

Свети Силуан није осуђивао те људе, нити је тврдио да је њихова вера здрава и исправна. Његова брига била је њихово спасење. Зато се није усредсређивао на расправљање о њиховим учењима, већ на начин на који би она могла бити исправљена и употпуњена, како би њихова вера постала здрава и истинита и тако их водила ка спасењу.

Он им није ускраћивао спасење. А како би и могао, када је савршено добро разумео да спасење припада Богу, а не њему?

Свети Силуан је знао да је пут којим је ишао, у начелу, сигуран пут ка спасењу — под условом да верник њиме ходи верно и са осетљивом пажњом према Духу Божјем. Зато је желео то спасење сваком човеку. Његова особена и непрестана молитва била је: „Господе Исусе Христе, дај да Те сви људи познају Духом Светим.“

Постоји теоријско знање о Богу које се потпуно разликује од оног познања за које се светитељ молио. То је знање стечено искључиво из текстова, које претпоставља да је спасење већ надохват руке чим човек разумом схвати истину и одлучи да живи у складу са тим разумевањем. Свети Силуан нас учи да истинско познање Бога не долази посредством информација, ма колико оне биле исправне, дубоке или прецизне. Оно долази онда када Дух Свети дотакне човека који се очистио, који је читаво своје биће отворио Духу Светоме и вољу Божју поставио на место сопствене воље. Такав човек постаје у потпуности заокупљен спасењем свих људи и пати кад год сусретне некога ко не жели да позна Бога или истински живот, већ иде погрешним путем.

Свети Силуан се на Светој Гори није лично сусретао са изазовима које су постављали припадници других конфесија, религија и философских праваца, нити се упуштао у одбрану истините вере пред њима. Ипак, читавим својим животом, а нарочито овим догађајем, јасно показује да се истинско исправљање било чега не постиже осуђивањем, већ једино духом љубави.

Ово учење Светог Силуана није потекло од њега самог. Није потекло ни са универзитета на којима је студирао, нити из покрета који су га сматрали браниоцем Цркве или православне вере. Дошло је непосредно од Бога — из његовог искуства Духа Светога, који га је много пута дотакао.

Он је видео живога Христа „на месту где се налази икона Спаситеља, у цркви Светог пророка Илије, која се налази код манастирске воденице“. Ово божанско јављање догодило се на почетку његовог монашког пута и божанска благодат дотакла је читаво његово биће. После извесног времена, божанска благодат га је поново посетила, мада са мањом силином. Од тада је Бог почео да се „игра“ с њим — час га посећујући, час се повлачећи — како би га учинио зрелим и помогао му да духовно узраста све док не достигне „меру раста пуноће Христове“ (Еф 4, 13).

Са сваким светлим духовним искуством узрастао је у смирењу. Ниједном не читамо, ни у његовим списима ни у списима оних који су га познавали и о њему писали, да је сматрао да има право да говори о томе зашто се божанска благодат некима даје, а другима ускраћује, било због погрешне вере било због заблуделог начина живота. Из истинског и живог искуства заиста је знао да једино Бог дарује Своју благодат или је ускраћује, из разлога познатих само Њему.

Светитељу никада није падало на памет да се меша у дело Божје. Својим посетама божанска благодат преобразила га је у човека испуњеног кротошћу, нежношћу и љубављу. Зато је желео само једно: „да сви народи земље познају Бога Духом Светим“.

Из искуства је са сигурношћу знао да човек кога ова благодат није дотакла ипак може бити његов брат. Често је понављао: „Дух Свети је љубав и Он даје души способност да воли — чак и своје непријатеље. Ко није стекао ту љубав, још није познао Бога.“

Такође је говорио: „Човек који ‘само верује’ још није у себи искусио додир благодати и није јасно ‘окусиo’ вечни живот. Он се може чувати од греха у мери своје љубави према Богу, али је његова љубав још далеко од савршене и он још увек може наносити бол своме брату.“

Извор, фото: Фејсбук страница Metropolitan Saba Esper

Превод са енглеског: Редакција портала "Живот Цркве"