У четвртак 2. јула се навршава шест деценија од упокојења Светог Јована Максимовича, архиепископа шангајског и санфранциског.

Архиепископ Јован рођен је 4. јуна 1896. године у Харковској области, тада на југу Руске Империје. На крштењу је добио име Михаил. Потекао је из племићке породице Максимович, из које је потекао и Свети Јован, митрополит тоболски, познати духовни писац, песник и просветитељ Сибира.

Породично имање Максимовича налазило се у близини Светогорског манастира, где је млади Михаил проводио сва лета.

Са једанаест година послат је у војну школу у Полтави. Управо у том периоду упознао је епископа полтавског Теофана, који му је до краја живота остао узор светости.

Године 1914. Михаил је завршио кадетску школу и, следећи своје унутрашње призвање, пожелео да упише Кијевску духовну академију. Ипак, на жељу својих родитеља, уписао је Правни факултет.

Монашки постриг

Године 1921, током грађанског рата у Русији, са читавом породицом емигрирао је у Београд. Богословски факултет завршио је 1925. године, а већ 1926. у манастиру Миљково примио је монашки постриг и рукоположен је у чин јерођакона, добивши монашко име Јован.

Крајем исте године рукоположен је за јеромонаха. Од 1929. до 1934. године био је професор и васпитач у Богословији „Свети Јован Крститељ“ у Битољу.

Године 1934. изабран је за епископа и упућен у Кину, у Шангајску епархију. Тамо је развио плодотворну пастирску делатност, оснивајући добротворна и хуманитарна друштва, доприносећи превазилажењу црквених сукоба и подижући саборни храм.

Године 1951. архиепископ Јован премештен је у Западну Европу, најпре у Париз, а потом у Брисел. Током свог архипастирског служења у Европи није се старао само о руској емиграцији, већ је значајну пажњу посвећивао и локалном становништву.

Мисија у Америци

Године 1962, на молбу бројних верника који су га познавали још из времена његовог служења у Шангају, позван је да преузме управу над Епархијом санфранциском, највећом епархијом Руске Заграничне Цркве у Америци.

У Сан Франциску је наставио изградњу Саборног храма иконе Пресвете Богородице „Радост свих жалосних“, коју је успешно привео крају.

Његовим благословом је 1963. године основано Братство преподобног Германа Аљаског, које је касније постало најзначајнији православни мисионарски центар у Калифорнији.

Архиепископ Јован Максимович остао је до краја живота веран путу који је изабрао – ревносном служењу Цркви. Они који су га познавали у последњим годинама живота сведочили су о његовој бескомпромисној доследности у свему што се тицало Цркве и Светог Предања.

Упокојио се у Господу 2. јула 1966. године у Сијетлу, недуго након што је навршио седамдесету годину живота.

На заседању одржаном 4. јула 2023. године, Свети синод Румунске православне цркве донео је одлуку да се Свети Јован Максимович унесе у румунски црквени календар, са даном празновања 2. јула.

Више података о животу и чудима Светог Јована Максимовича налази се у синаксару за 2. јул.

Извор, фото: basilica.ro

Превод са румунског: редакција портала "Живот Цркве"