Данас се навршавају двадесет две године од избора папе и патријарха александријског и све Африке Теодора II на трон Светог Марка. Било је то 9. октобра 2004. године, када је тадашњи местобљуститељ трона, митрополит аксумски Петар, у храму Светог Саве у Александрији објавио једногласни избор дотадашњег митрополита зимбабвеанског Теодора, док је окупљени народ узвикивао: „Достојан!“

Године његовог предстојатељства на Александријском трону обележене су пожртвованим служењем народу Африке, борбом и сведочењем Православља у савременом свету, као и поруком јединства, мира и љубави коју патријарх Теодор II непрестано упућује са обала Средоземног мора читавом свету.

Годишњица обележена заседањем Сталног Светог синода

Овогодишња годишњица избора Његовог Блаженства обележена је на посебан начин, који изражава саборни дух и јединство Цркве Светог Марка — заседањем Сталног Светог синода, одржаним јуче, у четвртак 8. октобра 2026. године, у Александрији.

Ово заседање представљало је значајну прилику за суштинску комуникацију, сарадњу и заједничку бригу о путу и будућности Александријске цркве.

У раду Синода учествовали су архијереји Александријског трона из различитих митрополија и епископија под јурисдикцијом Патријаршије, који бораве у Александрији како би учествовали у свечаностима поводом 22. годишњице избора Његовог Блаженства на апостолски и патријарашки трон Светог Марка.

Његово Блаженство представио је архијерејима визију и мисију древне Александријске патријаршије.

Осврт на досадашњи рад и представљање великог хуманитарног пројекта

Патријарх је, између осталог, представио извештај о патријарашкој служби током протекле и текуће године, осврнувши се на најзначајније активности, иницијативе и догађаје који су обележили деловање Патријаршије.

Истовремено је архијерејима представио велике пројекте који су већ у току, као и оне чија је реализација планирана у предстојећем периоду, са циљем даљег јачања духовног присуства, мисионарске делатности и друштвеног служења Православне цркве у Африци.

Током заседања Његово Блаженство је такође подробно упознао архијереје са значајним црквеним и административним питањима која се односе на опште деловање Патријаршије, као и са појединим питањима која се тичу конкретних црквених области.

Његово Блаженство посебно се осврнуо на значајан пројекат изградње нове, савремене болнице у Александрији, представивши архијерејима архитектонске планове деветоспратног комплекса који је у изградњи. Предвиђено је да нова болница има савремене медицинске објекте, напредну дијагностичку опрему и опрему за медицинско снимање, као и одговарајуће уређена болничка одељења, у складу са савременим захтевима медицинске науке.

Реч је о великом пројекту хуманитарног и друштвеног служења, који треба да постане још једна значајна прекретница у вишевековној добротворној делатности Александријске патријаршије, у служби човека који страда, без икакве дискриминације.

Са Крита... једногласно на чело Александријске цркве

Папа и патријарх александријски и све Африке Теодор II (световно име Николаос Хорефтакис) рођен је на Криту 1954. године, где је завршио основно и средње образовање. Завршио је Ризаријеву црквену школу у Атини и дипломирао на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну. У Одеси је такође студирао историју уметности, књижевност и философију.

За ђакона је рукоположен 1975, а за свештеника и произведен у чин архимандрита 1978. године, од стране блаженопочившег митрополита ламбиског и сфакијског Теодора (Цедакиса).

Од 1975. до 1985. године служио је као архиђакон, а потом као протосинђел Митрополије Ламбиса и Сфакије, где је развио значајну проповедничку, пастирску и добротворну делатност.

На позив блаженопочившег патријарха Николаја VI прешао је у древну Александријску патријаршију, где је од 1985. до 1990. године био патријарашки егзарх Александријског трона у Русији, са седиштем у Одеси. Тамо је основао Фондацију грчке културе и Музеј Филики етерије.

Године 1990. рукоположен је за епископа киринског и постављен за представника блаженопочившег патријарха Партенија III у Атини (1990–1997), кога је пратио на мисионарским путовањима по афричком континенту, као и на међународним, међурелигијским и богословским конференцијама.

Године 1997. блаженопочивши патријарх Петар VII поставио га је за патријарашког намесника у Александрији. У септембру исте године изабран је за митрополита камерунског. Током своје архипастирске службе развио је значајну мисионарску делатност. Подизао је храмове, школе и болнице, помажући без разлике многобројним Африканцима и Грцима.

Године 2002. постављен је за митрополита зимбабвеанског, где је у престоници Харареу основао четири мисионарска центра и Грчки културни центар са салом за 400 учесника, као и два велика мисионарска центра у Малавију, у чијем саставу се налазе болница, стручне школе и дечји вртићи.

Уз помоћ Парламента Грчке обновио је „Грчки комплекс“ (школа – црква – парохијски дом) у граду Беири у Мозамбику. Такође је положио темеље за изградњу храмова и допринео оснивању грчких заједница у Боцвани и Анголи.

Дана 9. октобра 2004. године једногласно је изабран од стране јерархије Александријског трона за папу и патријарха александријског и све Африке. Његово устоличење обављено је 24. октобра 2004. године у Саборном храму Благовести Пресвете Богородице у Александрији, у присуству предстојатеља и представника свих Православних цркава, представника државних и политичких власти Грчке и Египта и више хиљада хришћана.

Свеукупна мисионарска делатност Његовог Блаженства, као и његова кротка нарав, разлог су велике љубави коју према њему гаје афричка браћа, као и Грци и Арапи у Египту и широм Африке.

Извор, фото: orthodoxianewsagency.gr

Превод са грчког: Редакција портала "Живот Цркве"