Данас наша Света Православна Црква слави Покров Пресвете Богородице. Међутим, заједно са Покровом Пречисте, прославља се и Њен омиљени појац и песник, Свети Роман Мелод. Заиста, нема у свету хришћанскоме ни благочестивог аутора, ни Светитеља Божијег који је испевао толико много и тако великолепних химни у част Пресвете Матере Божије Приснодјеве Марије, као што је то учинио Сиријац Роман, у народу назван Слаткопојац, како га и данас називамо.

Она, сама Она је једне Бадње вечери у Константинопољу, пониженом, исмејаном, чедном ђакону нелепог гласа, у сну његовом, дала свитак књиге грамотне, наредила да га поједе и тако „родила“ највећег појца и песника Цркве хришћанске – Светог Романа Мелода.

Свештеник константинопољски Никифор, описује чудо Покрова Пресвете Богородице које је посведочио Свети Андреј Јуродиви. Блажени Андреј се ноћу у Влахерни, Цркви посвећеној Пресветој Богородици, молио са својим учеником и наследником Епифанијем када је позно, око четири сата изјутра, из царских двери изашла Пресвета, веома достојанствена и висока, праћена Светим Јованом Претечом и Светим Јованом Богословом, који су певали химне и духовне песме. Потом је Пресвета преклонила колена и дуго се молила и плакала, квасећи сузама своје боголико лице. Када је завршила молитву, ушла је у олтар, молећи за народ што је стајао уокруг. Потом је узела свој, као муња блистајући омофор, и раширила га својим пречистим рукама, дуго га држећи изнад верујућега народа. И док се Пресвета могла видети, могао се и њен покров над главама људи видети; када је она нестала, нестао је и покров, но, благодат је – остала.

Света Црква, вођена Духом Светим, а жељом Пресвете Богородице, одредила је двоструко празновање истог дана: 1.октобра по старом, а 14. по новом календару, прослављамо Покров Пресвете Богородице и Њеног миљеника – Светог Романа Мелода који је, закриљен Покровом Пречисте, до конца живота певао великолепне химне Њој посвећене, Њеном Сину и Светим угодницима Божијим.

Роман Мелод је вазда имао лик Пресвете пред својим духовним очима; њега је Богородица посећивала до краја његовог земљаског живота, непрестано га инспиришући и бодрећи да красоту духовног стваралаштва у виду неупоредивих химни дарива људима, на умиљење, укрепљење у животним недаћама и на јачање вере. Како је Роман певао о Пресветој и Њеном Божанском Сину, погледајмо у прва четири икоса Другог кондака на Велики Петак:

1
Смотрећ` овчица јагње своје
на заклање вучено (Ис. 53, 7-8; Дап. 8, 32), иђаше (за Њим) Марија, болом
потрвена,
са женама осталим, овако вапијући:
„Куда, Чедо, ходиш? Којега добра ради пут (свој) брзо окончаваш?
Да није опет венчање друго у Кани, (Јн. 2, 1-11)
па онамо хитриш сада да од воде вино им створиш?
Да са Тобом, идем Чедо, или је боље да сачекам Те?
Реч упути ми, (о) Речи; ћутећи не мимоиђи мене
коју Чистом сачува; Ти, који си Син и Бог мој.

2
Не надах се, Чедо, да ћу у овоме видети Те,
нити икада веровах да ће безбожници тако помахнитати
и нá Те руке пружити неправедне, (Лк. 22, 53)
јер одојчад њихова још кличу Ти: `Благословен!`
Пут, гранчицама палмовим још увек крцат, (Мт. 21, 8-9; Мк. 11, 8-9)
сведочи пред свима клицања безаконика (ових) Теби. (Лк. 19, 36-38)
И којега добра ради данас најгоре изврши се?
Разумети желим, авај мени, зашто Светлост моја гаси се,
зашто на Крст прикива се Син и Бог мој?

3
Одлазиш, о Чедо, у погибељ неправедну
и нико са Тобом не састрадава; ни Петар не прати Те који рече Ти:
`Не одричем Те се, макар и умро`; (Мт. 26, 35; Мк. 14, 31)
Тома остави Те који узвикиваше: `С Њим да помремо сви!`; (Јн. 11, 16)
а joш и други, ближњи и синови (апостоли),
који ће судити над дванаест племена, где су сада? (Мт. 19, 28)
Од свих њих – ниједан, а Ти једини за све
умрећеш, Чедо, сам, што откупљујући спасе све;
(јер) откупљујући замилова све – Син и Бог мој“.

4
Тако се Марији, жалошћу обрваној
и од јада многих вапијућој и уплаканој, врати
Онај који је од Ње (рођен), овако узвикујући:
„Зашто, Мајко, плачеш? Понета ли си женама другим?
Да не страдам; не умрем? Па како ћу онда Адама спасити?
У гробу зар да не пребивам? Па како ћу у живот извући оне који у Аду јесу?
И као што знаш, неправедно распет бићу;
па зашто онда плачеш, Мајко; радије ускликни зато:
`Од воље своје пострада Син и Бог мој`.

(превод: проф. др Весна О. Марковић)

***

Радост нам је да објавимо како је књига превода кондака Романа Мелода, под називом Само Адам коло игра, први пут у већем броју преведених кондака са класичног грчког језика, недавно објављена и код нас, у издању Богословије Свети Арсеније у Сремским Карловцима. Аутор књиге, уводне студије и коментара је проф. др Весна О. Марковић. Надамо се да ће поетска теологија Светог Романа Мелода загрејати срца нашег верујућег народа узвишеном лепотом, а наше богослове и песничке душе инспирисати на ново стваралаштво, посвећено Дароватељу узвишене речи, Ономе који је сам – Реч. Нека би овај надахнути и квалитетни превод кондака Романових из пера проф. др Весне  О. Марковић, заживео у нашој Цркви и нашем српском народу, на потпуније литургијско сабрање и на утољавање жеђи за Лепотом које никада не може бити довољно, а у времену данашњем, тако нам потребне.  Лепота ће спасити свет!

фрагмент фотографије Карловачке богословије

Редакција Живота Цркве