Сваке године у првој половини октобра у Саборном храму Свете Тројице у Хајновки одржавају се свечаности посвећене Пресветој Богородици пред Њеном иконом „Неочекивана радост“.

Историја ове иконе нераскидиво је повезана са историјом тамошње православне парохије. У пролеће 1942. године у Хајновки је основана прва православна парохија. Верницима је уступљена зграда локалне шумске управе, која је за кратко време прилагођена за богослужења. Храм је посвећен Светом Николају Чудотворцу, а за пароха је постављен протопрезвитер Серафим Желазњакович. У јесен исте године црква је освештана.

О околностима под којима је икона Пресвете Богородице „Неочекивана радост“ доспела у Хајновку сазнајемо из записа које су оставили отац Серафим Желазњакович и отац Антони Дзевјатовски. Према њиховим сведочењима, током тзв. бјеженства (bieżeństwo), масовног избеглиштва православног становништва у Русију за време Првог светског рата, једна побожна жена из околине Хајновке нашла се у Москви. Желећи да се врати свом дому, одлучила је да набави икону Пресвете Богородице, верујући да ће јој она помоћи да се безбедно и брзо врати у отаџбину.

Понуђена јој је копија чудотворне иконе Пресвете Богородице „Неочекивана радост“, која се налазила у московском Храму Светог пророка Илије. Жена је купила икону и почела непрестано да се моли пред њом. Убрзо се, без икаквих препрека, вратила у родни крај. Донету икону поставила је у свом дому и окружила је посебним поштовањем. Свакодневно се са благодарношћу молила Пресветој Богородици, захваљујући за срећан повратак и молећи за заштиту од сваке невоље.

Глас о икони брзо се проширио по околини. Отац Серафим Желазњакович посетио је дом парохијанке како би се поклонио икони. Предложио је да икона буде предата новооснованој цркви. На његову молбу жена ју је даровала Храму Светог Николаја.

Са порастом броја верника у Хајновки, поред дрвене Цркве Светог Николаја подигнут је нови храм. Управо се у њему икона Пресвете Богородице „Неочекивана радост“ налази и данас.

Током година верници који су се молили пред иконом много пута су доживели благодатну помоћ, исцељења и избављења. Непрестано их је пратило и осећање присуства Пресвете Богородице.

Овогодишњим празничним свечаностима у Саборном храму Свете Тројице у Хајновки началствовао је епископ лођски и познањски Атанасије, уз саслужење епископа хајновског Павла и епископа семјатичког Варсануфија. Према традицији, архијереје су на улазу у храм свечано дочекали деца и омладина, представници парохијског савета, локалних власти и отац Андреј Бусловски.

Након читања одељка из Јеванђеља, беседу је произнео епископ Атанасије. Владика је истакао да је човек призван на обожење, односно на преображај који се остварује кроз сарадњу са благодаћу Божјом.

Осврћући се на јеванђелску повест о апостолу Петру, који је после чудесног улова рибе у Исусу препознао Сина Божјег и исповедио: „Господе, иди од мене, јер сам човек грешан“, указао је на значај познања сопствене грешности и отварања за дејство Божје благодати. Слично томе, и човек који се молио пред иконом Пресвете Богородице увидео је сопствену слабост и пад. Обојица су доживела преображај јер су сарађивала са благодаћу Божјом, која их је преобразила.

Епископ Атанасије је такође подсетио да је Пресвета Богородица заступница и помоћница читавог света, а о Њеном непрестаном заступништву сведоче и бројни празници који су Јој посвећени.

Свечаности су завршене литијом и молитвом крај гроба градитеља Саборног храма, блаженопочившег оца Антонија Дзевјатовског. Након појања многољетствија, присутнима се обратио епископ Павле, преневши архипастирске поздраве Његовог високопреосвештенства митрополита Саве. Потом је захвалио браћи архијерејима, свештенству, верницима и свима који су учествовали у припреми и организацији празничне прославе.

По завршетку литургијских свечаности, за вернике и ходочаснике приређено је заједничко послужење које је припремила парохија.

Извор, фото: orthodox.pl

Превод са пољског: Редакција портала "Живот Цркве"