Друга недјеља по Духовима, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Јустина Мученика и Филозофа и Преподобног Јустина Ћелијског, саборно и молитвено је прослављена у острошкој светињи, у недјељу 14. јуна 2026. љета Господњег.

Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Натанаило, а саслуживала су му сабраћа: архимандрит Мирон, јеромонах Роман и јерођакон Сергије, као и протојереј Младен Томовић, барски парох.

Уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа, одговарала су острошка братија.

Послије читања Светог Јеванђеља о томе како је Господ Исус Христос призивао ученике своје, будуће апостоле, сабранима се ријечима празничне бесједе обратио о. Роман.

– Господ који је створио сву творевину, у превјечном плану своме, светотројичноме, у уму своме створивши човјека и овај свијет, намјењује човјеку заједницу са Њиме. И ево Господ један од тројице, Исус Христос, долази да збија редове. Да збија редове, два по два брата, да бисмо кроз све те апостоле, кроз ту просту браћу рибаре, срчане, обичне, грешне, али добре људе, скинули јарам греховни с врата. Да бисмо сарађивали са Христом и били саудионици у плану његовог домостраја спасења. И Господ нам даје ту величанствену прилику да не будемо само робови и слуге, него да будемо и Његови пријатељи и сарадници. И на тај начин нам даје велику част и прилику обожења. Открива нам тајне свог непролазног и вјечнога и тајанственога царства које је дотад било тајанствено и непознато, али Њиме и кроз Њега нам постаје познато. Царство небеско, Царство вјечности, Царство првобитних наших прародитеља, још несагрешивших Адама и Еве. И Господ долази да васпостави тај првобитни поредак који је Он створио својој својом љубављу. И позива све те апостоле да они буду ти који ће и преко којих ће доћи спасење и милост и ријеч Његова. Даје прилику човјеку обичноме да се обожи, да се освети, да се оснажи силом и дејством Духа Светога – бесједио је о. Роман.

Исто као што је Господ пролазио кроз Капернаум и крајеве Галилејске, тако је послије 2000 година пролазио и кроз наше крајеве и кроз Врање идући ка Манастиру Светог Прохора Пчињског, позва још једног новог апостола, Благоја, потоњег Јустина Ћелијског и Свеправословног, казао је о. Роман.

– Дође му Господ на врата, закуца, али му Благоје, одмах отвори врата срца свога, бића свога, душе своје, одазва се као и ова браћа апостоли и пође и он да се исцјелује од првобитног гријеха и наравно од свога гријеха, јер сви смо грешни. И крену за њим, прво кроз манастире, кроз школовање, па онда и кроз Први свјетски рат, прије тога и кроз Балканске ратове, тражаше Господа у срцу своме и својој жртвом и љубави према своме роду и својој отаџбини и свједочаше Христову љубав према својој творевини, према своме створењу. Свети ава Јустин је почео да предаје прије Другог свјетског рата на Богословском факултету у Београду и замислите таквог духовног горостаса, који је осјештао свој ум и биће, како је он знање предавао тадашњој дјеци иомладини,  студентима. То није било пуко знање, то је било знање из односа, личног односа са Богом – рекао је о. Роман.

Подсјетио је да су Преподобног Јустина комунистичке власти након Другог свјетског рата пребациле у Манастир Ћелије, гдје је био у кућном притовру.

– Он иако није постао епископ, био је отац и духовник свима, па чак и епископима, па чак и патриарху, савјетујући их, па чак и понекад и ошту ријеч упућујући, али то све ради добра и ради утврђивања богочовјечанског Тијела Христовог, који се Црква зове. И заиста он је као такав, ако бисмо гледали савременим очима, савременим сагледавањем ситуације у Цркви, он би данас по некима који су се одвојили од заједнице са Црквом, јер тако требало тада и онда да се одвоји, али не. Он је остао у оквиру, он је остао у тору, бранећи и борећи се за стадо унутар тора, јер знао је да су ван зидина тора вукови, и медвједи, и лисице, и шакали, који гледају да разграбе словесно стадо Христовог. И сви они који данас мисле да су ван Цркве и ван заједнице са Црквом следбеници Светог Аве Јустина, не знам да ли им је неко рекао да су у великој прелести, зато што је Свети Ава Јустин човјек Цркве, чије цијело биће је било прожето Црквом и служио је Цркви, свједочећи и цитирајући ријечи Светог Кипријана Картагинског, чије је такође житије превео и удјенуо у житија светих, који каже ”Коме Црква није мајка, томе Бог није отац” – поручио је о. Роман честитајући празник свима.

Сабрани који посте Петровдански пост, примили су Свето Причешће.

Извор, фото: Радио Светигора