Тузла – У прву недељу по Духовима – Свих светих, 7. јуна 2026. године, Саборни храм у Тузли био је место великог и благословеног литургијског сабрања поводом историјског јубилеја – 850 година од рођења Светог Саве.

Ова свечаност у старом седишту Епархије зворничко-тузланске организована је као део шире, свеопште прославе овог значајног јубилеја који се током ове године свечано обележава широм Српске православне цркве. Поздрављајући присутне, домаћин сабрања, митрополит зворничко-тузлански г. Фотије, истакао је да је дивно видети Србе сабране у љубави око своје Цркве и својих епископа, нагласивши да наш верни народ, ма где живео, не престаје да чува свој православни идентитет и Бога у себи.

Беседа Митрополита Фотија
​
Уважена господо, владике сам већ поздравио, али дозволите ми да вас још једном поздравим овде у Тузли , у нашем старом седишту Епархије зворничко-тузланске, где се данас окупио велики број људи на овом сабрању.

Имали смо част да је данас на Светој литургији началствовао митрополит аустралијско-новозеландски Силуан. Он је млад човек, рођен у Аустралији, где је преузео велику одговорност за мисију у далеком свету. Тамо живи доста наших православних Срба који су се досељавали од Другог светског рата па све до данас, али оно што је најбитније – нису престали да буду православни Срби.

Поздрављам и владику осечкопољског Херувима, који често долази код нас. Он делује у сличним условима као наши Срби у Федерацији БиХ, само што је код њега тако у читавој епархији. Бори се, млад је човек, завршио је богословију у манастиру Крка и добро познаје тамошње стање. Бори се колико може и Бог му даје снаге да носи крст који тренутно има.

Да поздравимо и нашег брата, епископа јенопољског Никона. Он је наш сабрат, тачније мој лични, из манастира Ковиља. Недавно је изабран за викара Патријарха српског г. Порфирија. Увек је имао светоотачко и богословско, а рекао бих и јуначко схватање Цркве – ту јуначку димензију нашег Косова и Метохије и борбе за очување отаџбине, наше вере и Православља уопште. Такви су људи из народа, и народ их препознаје као велике људе и јунаке.

Данас смо се сабрали поводом јубилеја прославе 850 година од рођења нашег великог просветитеља – Светог Саве, јубилеја који се обележава широм Српске цркве. Он је наш учитељ у духовном животу; Свети Сава је са седамнаест година отишао на Свету Гору и тамо сабрао најбоље бисере духовног живота од стараца пустињака, спилеота. Ишао је босоног од једног до другог и од њих учио теологију Православља. Варају се они који кажу да је Свети Сава био велможа, или који га пореде са данашњим људима који имају неку власт и част. У то време је све било потпуно другачије, поготово јер је Свети Сава био први архиепископ српски који је издејствовао самосталност Српске цркве. Дакле, он је поставио темеље и српској држави и цркви, и био је велики учитељ и чудотворац. На месту на коме је подигнут манастир Ковиљ он је учинио многа чуда – ту је прво подигнута једна црква, а манастир тек касније.

Шта да вам кажем, трудите се, браћо и сестре. Видели сте ових дана једно велико чудо, неписано и невиђено – реке људи које су са разних страна долазиле у Београд да се поклоне часном Појасу Пресвете Богородице. Манастир Ватопед чува тај појас и ми смо као студенти имали прилику да му се поклонимо тамо. Међутим, ово што се десило у Београду није се раније догодило нигде где год је појас ношен – а био је у више места у Грчкој, па чак и у Русији. Овако срдачан пријем код нашег Патријарха, архијереја, а поготово верног народа, памтиће се и о томе ће се причати годинама. Нико није вршио никакву промоцију, него је народ једноставно из дубине душе имао потребу да дође и да се поклони тој светињи. То значи да наш народ има Бога у себи и треба да се трудимо да то негујемо. Тако је било и у време короне – народ се тада причешћивао више него пре ње. Народ је, ако тако можемо да кажемо, положио испит, а да ли смо ми – то је већ нешто друго.

Да вас не бих превише замарао, желео бих сада да дам реч нашем уваженом госту из Аустралије, митрополиту Силуану, да нам упути неколико речи из те даљине у којој такође живи наш народ и у којој имамо велике светиње.

По благослову митрополита Фотија, Светом архијерејском литургијом началствовао је Његово високопреосвештенство митрополит аустралијско-новозеландски г. Силуан, а саслуживали су Преосвећена господа епископи: осјечкопољски и барањски Херувим и јенопољски Никон, уз саслужење бројног свештенства и ђаконства наше и сестринских епархија.

Претходно је, испред Саборног храма, уприличен свечани дочек за митрополита Фотија и госте, које је дочекао старешина храма и архијерејски намесник тузлански, протојереј-ставрофор Милош Тришић, заједно са свештенством, ђаконима и многобројним верним народом.

Изузетној лепоти и узвишености овог историјског богослужења својим анђеоским гласовима допринели су Хиландарски појци.

Овом величанственом сабрању у Тузли молитвено је присуствовао и г. Ненад Поповић, министар у Влади Републике Србије задужен за међународну економску сарадњу и за питања положаја Цркве у друштву и дијаспори, који је и сам велики добротвор тузланског храма.

У знак дубоке захвалности за показану љубав према Светој цркви и несебичну подршку у обнови Катедралног храма у Тузли, митрополит Фотије је доделио највише одликовање Епархије зворничко-тузланске – Орден Светог краља Драгутина (Преподобног Теоктиста) председнику Владе Републике Српске, господину Сави Минићу. У име премијера, ово високо епархијско признање преузео је његов званични изасланик г. Лука Андрић.

Такође, изражавајући велику пастирску захвалност за вишегодишњи труд, несебично залагање око обновитељских радова на тузланском Катедралном храму, као и за целокупан досадашњи плодан свештенички рад, митрополит Фотије је даровао напрсни крст проти Милошу Тришићу, пожелевши му да и у будућности ревносно служи на њиви Господњој.

Ова прослава јубилеја Оца српске духовности и државности остаће уписана у летописе Епархије као дан истинске саборности и духовне обнове на овим просторима.

Извор, фото: Епархија зворничко-тузланска