Његова Светост Вартоломеј I началствовао је у недељу, 31. маја 2026. године, Светом Литургијом поводом празника Педесетнице у Патријаршијском храму.

Саслуживали су му Високопреосвећени митрополит халкидонски Емануил, митрополит филаделфијски Мелитон, митрополит иконијски Теолипт, архиепископ критски Евгеније, епископ антидонски Нектарије, представник Јерусалимска Патријаршија у Константинопољу, митрополит имвроски и тенедоски Кирил, митрополит ретимнонски и авлопотамски Продром и митрополит селевкијски Теодор.

Током Свете Литургије извршена је архијерејска хиротонија новоизабраног епископа тамисоског Панарета, егзарха Васељенска Патријаршија у Литванији.

Пре хиротоније, Васељенски патријарх упутио је новоизабраном епископу очинске речи поуке и охрабрења поводом нове службе коју му је поверила Мајка Црква.

Његова Светост похвалио је новоизабраног епископа Панарета, истичући његову оданост Мајци Цркви, богословско образовање, пастирско искуство и плодотворну службу како на родном Криту, тако и у Константинопољу, нарочито међу вернима руског говорног подручја у храму Светог Андреја у Галати.

Осврћући се на његово именовање за Патријаршијског егзарха у Литванији, Васељенски патријарх описао је ту службу као знак поверења које му је указала Мајка Црква. Он је истакао да је Васељенска Патријаршија позвана да служи свим православним хришћанима „без обзира на националност, расу и језик“, изразивши уверење да ће нови епископ донети плодотворно сведочанство у свом новом пољу мисије.

Васељенски патријарх позвао га је да брани хришћанске вредности, да делује са расуђивањем и љубављу и да остане смирени слуга Божји. Цитирајући Свете Оце, нагласио је да „љубав показује истинског пастира“, подсећајући истовремено да је сваки успех у служби, у крајњем смислу, „дар одозго“.

Говорећи о празнику Педесетнице, Васељенски патријарх је истакао да је Црква „непрестана Педесетница“ и живо пројављивање Царства Божјег у свету. Нагласио је да је епископска служба усредсређена на Свету Евхаристију и да мора сведочити јединство вере, богослужења и међусобне љубави међу вернима.

Закључујући своје обраћање, изразио је радост Мајке Цркве због узвођења „достојног сина“ у епископски чин и помолио се да му Бог дарује плодоносну архијерејску службу на славу Свога имена и на назидање Цркве.

После Свете Литургије, Васељенски патријарх началствовао је вечерњом службом Светога Духа, током које је прочитао и коленопреклоне молитве.

Богослужењу су присуствовали и високопреосвећени митрополит мириофитски и перистаски Иринеј, митрополит мирски Хризостом, митрополит пруски Јоаким и епископ ксантупољски Пајсије; епископ римокатоличке заједнице у Константинопољу Масимилијано Палинуро; клирици; архонти Мајке Цркве; отправница послова Амбасаде Канаде у Анкари Лариса Галадза; руководилац Канцеларије за јавну дипломатију Генералног конзулата Грчке у Константинопољу Георгиос-Спиридон Мамалос, као представник генералног конзула; генерални конзули Украјине Роман Недилски и Молдавије Серђу Гурдуза; сродници и пријатељи новохиротонисаног епископа, као и велики број верних из Константинопоља и иностранства.

Непосредно потом, у Тронској дворани Патријаршијског дома, новохиротонисани епископ одржао је своје приступно слово, изражавајући благодарност и искрену захвалност Васељенском патријарху и митрополитима који чине Свети и Свештени Синод Васељенска Патријаршија због избора за викарног епископа Васељенског патријарха.

Новохиротонисани Епископ тамиски и Патријаршијски егзарх у Литванији нагласио је да Педесетница преображава поделу Вавилона, претварајући различитост у јединство кроз Светога Духа.

Како је истакао, „тамо где је Вавилон родио пометњу и поделу, Педесетница рађа јединство и заједницу“, наглашавајући да Васељенска Патријаршија управо служи тој стварности, подстичући јединство, помирење и духовно очинство међу православним хришћанима свих народа и језика.

Изражавајући захвалност Васељенском патријарху што му је поверио мисију у Литванији, нови епископ је рекао да своје постављење доживљава као „педесетнички позив“ и призив Светога Духа.

Он је такође нагласио да Његова Светост учи да епископ мора ићи тамо где га Црква позива, „не руководећи се личним обзирима, него духом жртве, послушности и служења“.

Осврћући се на своју службу у Литванији, приметио је да се тамо људи различитих националности и језика сабирају у истој вери, показујући чудо Цркве. У том контексту, описао је Васељенска Патријаршија као „ковчег јединства“ и „духовну мајку која све грли својом љубављу“.

Извор, фото: orthodoxtimes.com

Превод са енглеског: редакција портала "Живот Цркве"